„Досије Желвоз” тек отворен

Смедерево – Ни два месеца након бурне приватизације „Желвоза” коју су пратиле бројне гласине о малверзацијама и незаконитостима, потом штрајкови и на крају откази, страсти у овој фабрици се не смирују. Нове власнике, румунски конзорцијум „Ремар – Грампет” дочекала је афера у којој су ухапшени бивши директори фирме, а сада саветници новог руководства, Драгомир Чохаџић и Слободан Кирн. Незванично, овим је „досије Желвоз” тек отворен, а извори „Политике” у тој фирми кажу да нова листа малверзација које је починило бивше руководство тек треба да изађе на видело.

Истражни судија Окружног суда у Смедереву одредио је притвор до месец дана Драгомиру Чохаџићу и Слободану Кирну због опасности да на слободи утичу на сведоке, као и Вери Ковачевић, власници фирме „Никон” из Београда.

Окривљеном Кирну који је у време док је Чохаџић руководио „Желвозом” био технички директор, овдашње тужилаштво на терет ставља кривично дело примања мита јер је од окривљене Вере Ковачевић примио 19.800 евра, као и поклоне у вредности од око 72.000 динара, како би њеној фирми, на намештеном тендеру, омогућио да купи 1.500 тона отпадног гвожђа и 50 старих вагона, иако је та роба претходно већ продата другом предузећу из Београда. Кирн је по овлашћењу тадашњег директора Чохаџића издавао налоге за касацију укупно 39 старих вагона иако је знао да нису власништво „Желвоза” већ ЈП „Железнице Србије”, а гвожђе добијено касацијом испоручио предузећу Вере Ковачевић.

(/slika2)Током 2005. и 2006. године, као генерални директор „Желвоза”, користећи службени положај, окривљени Драгомир Чохаџић је осумњиченој Вери Ковачевић прибавио корист од око 4,5 милиона динара, и при том нанео штету другом оштећеном предузећу у висини од око десет милиона динара, тако што је без сагласности Управног одбора „Желвоза” и „Железница Србије”, продао отпадно гвожђе и наложио касацију 39 теретних вагона. Чохаџић је потом, фактички за исту количину од 1.500 тона отпадног гвожђа и 50 старих вагона закључио купопродајне уговоре са две фирме, и да би реализовао посао, знајући да нема довољно робе за оба предузећа, на основу јавног позива за достављање понуда, усмено овластио окривљеног Кирна да изврши незаконити касацију 39 вагона „Железница Србије” те отпадно гвожђе испоручивао београдској фирми „Никон”, власништво осумњичене Вере Ковачевић, уместо оштећеном предузећу „Обнова” из Београда. Тиме је, поред тог предузећа, оштетио и „Железнице Србије”, односно буџет Републике Србије, јер у време извршења овог кривичног дела „Желвоз” није био приватизован већ је био у власништву „Железница Србије”.

Чохаџић је својевремено повезиван и са наводним злоупотребама у пројекту ремонта хиљаду вагона за „Железнице Србије”, а његово име се налази и на бројним спорним фактурама за одморе радника које достижу суму већу од 50 милиона динара.

Занимљиво је да је актуелни председник УО „Желвоза”, уједно и први човек ове фирме Зоран Момчиловић, пре три месеца суспендовао са посла свог саветника Чохаџића управо због „продаје спорног отпадног гвожђа”. Момчиловић је од свог претходника затражио извештај о том послу јер је оштећена фирма „Обнова” из Београда, у међувремену тужила „Желвоз”, а Момчиловић није затекао никакве папире као покриће.

– То није једина документација која овде недостаје и има још „непокривених” трансакција. Бројна претходна руководства незаконито су односила документацију из фабрике. Нови власници нису били присутни током ове афере, очекујем да дођу, али та дела немају везе са приватизацијом, каже за „Политику” Зоран Момчиловић.