Трагедија због објављене фотографије

 Истраживање које је радио Уницеф прошле године, показало је да је 25 одсто родитеља навело да је њихово дете било изложено ризичној или опасној ситуацији на интернету у последњих 12 месеци.

– Ови подаци показују да безбедност деце на Интернету захтева нашу пуну пажњу и да треба радити на спречавању ескалације уочених проблема – наводи наша саговорница.

Једна објава експлицитне фотографије у Србији завршила се трагично: седамнаестогодишњак се убио пошто су његови другови у шали објавили слику на којој се види како се љуби са једном девојком у кафићу. Дечак је био у вези са другом девојком која је видела фотографију, што је био повод за свађу међу њима и младић је касније починио самоубиство – каже за „Политику” Љиљана Филиповић, породична психотерапеуткиња. Злоупотреба друштвених мрежа је много, нарочито међу средњошколцима.

– Дешава се и да основци кришом сликају девојчице испод сукње, па каче фотографије на друштвене мреже. Саме девојчице постављају на „Инстаграм” и „Фејсбук” своје фотографије у секси позама, попут филмских дива или познатих певачица, а нико од њих не размишља да тако угрожавају себе – напомиње наша саговорница.

Млади су данас, по њеној оцени, зависници од друштвених мрежа и СМС-ова.

– Живу комуникацију готово да и немају већ живе у виртуелном свету, тако објављују рођендане, одласке на скупове... Погледајте око себе у аутобусу, на пример – сви куцају поруке или имају слушалице у ушима, потпуно су одвојени од спољног света. Тај феномен нам је дошао из Европе, али и у Америци је исто – тамо и одрасли трче са слушалицама у ушима – наводи ова психотерапеуткиња.

Решење проблема треба тражити у родитељима – они треба да науче дете да се не приклања стандардима вршњачке групе јер они нису увек пожељни ни добри.

– Родитељ треба да има снагу и ауторитет да дозира детету коришћење интернета, контролише садржаје којима дете приступа на друштвеним мрежама... Деца која нису зрела за телефоне са многобројним опцијама пре свега интернета не треба ни да их имају. Основци у нижим разредима, па и петаци и шестаци требало би да носе обичне телефоне – само за поруке и позиве. Деца те телефоне зову „цигле” и подсмевају се онима који их користе. Али ако је дете довољно јако, уколико му је лепо објашњено зашто не треба да користи модернији телефон и ако има добар однос са родитељима издржаће нападе вршњака – наглашава Љиљана Филиповић.  

Коме се обратити за помоћ

Влада је лане усвојила Уредбу за безбедност деце на интернету на основу које је формиран јединствени контакт центар за безбедност деце на интернету. Успостављена је међуресорна сарадња, тако да се пријаве одраслих и деце у зависности од проблематике, прослеђују надлежним институцијама – тужилаштву, МУП-у, просвети, здравству, центрима за социјални рад. Број телефона Националног контакт центра за безбедност деце на интернету (БИТ) је 19833, позив је бесплатан, а питања и пријаве могу се послати и електронским путем, ван радног времена, преко интернет сајта www.pametnoibezbedno.gov.rs, преко друштвених мрежа, паблик вајбер апликације или на мејл [email protected].

– Уредба налаже едукацију и превенцију што спроводимо путем кампање за паметну и безбедну употребу нових технологија – ИТ караван. Ове године од 12. априла до 25. маја одржали смо презентације о заштити од дигиталног насиља и других злоупотреба интернета, за укупно 17 школа у Србији, у 13 градова. Ову кампању реализовали смо и прошле године, у 15 градова у Србији, за око 5.000 деце, а ове године у програму је учествовало нешто више основаца, скоро 5500 – каже Татјана Матић.