Tragedija zbog objavljene fotografije

 Istraživanje koje je radio Unicef prošle godine, pokazalo je da je 25 odsto roditelja navelo da je njihovo dete bilo izloženo rizičnoj ili opasnoj situaciji na internetu u poslednjih 12 meseci.

– Ovi podaci pokazuju da bezbednost dece na Internetu zahteva našu punu pažnju i da treba raditi na sprečavanju eskalacije uočenih problema – navodi naša sagovornica.

Jedna objava eksplicitne fotografije u Srbiji završila se tragično: sedamnaestogodišnjak se ubio pošto su njegovi drugovi u šali objavili sliku na kojoj se vidi kako se ljubi sa jednom devojkom u kafiću. Dečak je bio u vezi sa drugom devojkom koja je videla fotografiju, što je bio povod za svađu među njima i mladić je kasnije počinio samoubistvo – kaže za „Politiku” Ljiljana Filipović, porodična psihoterapeutkinja. Zloupotreba društvenih mreža je mnogo, naročito među srednjoškolcima.

– Dešava se i da osnovci krišom slikaju devojčice ispod suknje, pa kače fotografije na društvene mreže. Same devojčice postavljaju na „Instagram” i „Fejsbuk” svoje fotografije u seksi pozama, poput filmskih diva ili poznatih pevačica, a niko od njih ne razmišlja da tako ugrožavaju sebe – napominje naša sagovornica.

Mladi su danas, po njenoj oceni, zavisnici od društvenih mreža i SMS-ova.

– Živu komunikaciju gotovo da i nemaju već žive u virtuelnom svetu, tako objavljuju rođendane, odlaske na skupove... Pogledajte oko sebe u autobusu, na primer – svi kucaju poruke ili imaju slušalice u ušima, potpuno su odvojeni od spoljnog sveta. Taj fenomen nam je došao iz Evrope, ali i u Americi je isto – tamo i odrasli trče sa slušalicama u ušima – navodi ova psihoterapeutkinja.

Rešenje problema treba tražiti u roditeljima – oni treba da nauče dete da se ne priklanja standardima vršnjačke grupe jer oni nisu uvek poželjni ni dobri.

– Roditelj treba da ima snagu i autoritet da dozira detetu korišćenje interneta, kontroliše sadržaje kojima dete pristupa na društvenim mrežama... Deca koja nisu zrela za telefone sa mnogobrojnim opcijama pre svega interneta ne treba ni da ih imaju. Osnovci u nižim razredima, pa i petaci i šestaci trebalo bi da nose obične telefone – samo za poruke i pozive. Deca te telefone zovu „cigle” i podsmevaju se onima koji ih koriste. Ali ako je dete dovoljno jako, ukoliko mu je lepo objašnjeno zašto ne treba da koristi moderniji telefon i ako ima dobar odnos sa roditeljima izdržaće napade vršnjaka – naglašava Ljiljana Filipović.  

Kome se obratiti za pomoć

Vlada je lane usvojila Uredbu za bezbednost dece na internetu na osnovu koje je formiran jedinstveni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Uspostavljena je međuresorna saradnja, tako da se prijave odraslih i dece u zavisnosti od problematike, prosleđuju nadležnim institucijama – tužilaštvu, MUP-u, prosveti, zdravstvu, centrima za socijalni rad. Broj telefona Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu (BIT) je 19833, poziv je besplatan, a pitanja i prijave mogu se poslati i elektronskim putem, van radnog vremena, preko internet sajta www.pametnoibezbedno.gov.rs, preko društvenih mreža, pablik vajber aplikacije ili na mejl [email protected].

– Uredba nalaže edukaciju i prevenciju što sprovodimo putem kampanje za pametnu i bezbednu upotrebu novih tehnologija – IT karavan. Ove godine od 12. aprila do 25. maja održali smo prezentacije o zaštiti od digitalnog nasilja i drugih zloupotreba interneta, za ukupno 17 škola u Srbiji, u 13 gradova. Ovu kampanju realizovali smo i prošle godine, u 15 gradova u Srbiji, za oko 5.000 dece, a ove godine u programu je učestvovalo nešto više osnovaca, skoro 5500 – kaže Tatjana Matić.