Сибирски хаски древни човеков пријатељ

Научници руског Института за историју материјалне културе открили су на острву Жохов у Источносибирском мору остатке древних паса који би могли да припадају првим припитомљеним човековим четвороножним пријатељима у историји света.

Kада је припитомљен пас, питање је на које научници одавно покушавају да нађу одговор. Својевремено се појавила претпоставка да је први пас могао да се појави у Азији пре око 16.000 година. Друга хипотеза говори да је то могло да се догоди у Европи, пре 20.000-30.000 година. У оба случаја радило се о дивљим животињама које су се незнатно разликовале од својих вучјих предака, пишу руски медији.

У време када су живели пси чије су остатке нашли руски научници, древни становници Арктика обитавали су у шаторима од животињске коже 440 километара од копна Јакутије, били су храбри ловци који су одважно одлазили у лов на беле медведе. Једини њихови помагачи сигурно су били – пси.

Уз помоћ методе радиоактивног угљеника урађена је анализа посмртних остатака једанаест паса који су пронађени током експедиције на острву Жохов. Испоставило се да су стари око 9.000 година. Десет пронађених паса (Canis Familiaris) били су тешки од 16 до 25 килограма. По свему судећи, њихов изглед је био сличан сибирском хаскију.

Кости једног пса су биле много веће па постоји претпоставка да је то могао да буде мужјак тежак нешто мање од 30 килограма, сличан аљаском маламуту. Мањи четвороношци коришћени су, пре свега, за псеће запреге. Са великим примерцима ишло се – у лов на беле медведе. Треба имати на уму да су научници током ове експедиције пронашли само делове саоница.

Шеф међународног интердисциплинарног научноистраживачког пројекта „Жохов – 2000” Владимир Питуљко уверен је да су локални становници „очигледно учествовали у формирању ових животиња”, како би из њих израсло „нешто посебно”.

Са руским колегом слаже се Анђела Пери из Института за еволуциону антропологију „Макс Планк” у Лајпцигу, која је уверена да је ово најраније сведочанство парења паса за најразноврсније циљеве.

„Претпостављам да је тамо било много псећих раса, неке од њих су се вероватно париле са вуковима, добијајући штенад”, рекла је Пери.

Из тог легла људи су бирали најбоље од најбољих, побољшавајући на тај начин расу.

Старост остатака паса на које су наишли научници, око 9.000 година, говори да су највероватније управо на северу Сибира људи припитомили пса међу првима у свету. Није на одмет напоменути да је потребно доста времена за дресирање паса како би они били способни да вуку санке.

Припитомљавање паса на северу Сибира највероватније је почело пре око 15.000 година. Поређења ради, у европском делу континента најстарији поуздано датирани и морфолошки препознатљиви остаци паса нису старији од 14.000 година.

Како наводе руски медији, научна истраживања по којима су се први припитомљени пси појавили у Европи и источној Азији нису у противречју са овим новим доказима. По мишљењу Владимира Питуљка, пси су готово истовремено могли да се одомаће у потпуно различитим регионима света. Истраживања научника из других земаља само потврђују овакво гледиште.