Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пејџ и Плант траже милион долара

Правни заступници састава „Лед цепелин” захтевају да се потврди судска одлука да песма „Степенице до раја” није плагијат и исплати новац за трошкове парнице
Пејџ и Плант траже милион долара
Роберт Плант, певач, и Џими Пејџ, гитариста бенда „Лед цепелин” (Фото: Ројтерс/С. Планкет)

Жалбом на жалбу. Овако би се укратко могла описати стратегија адвоката славног британског бенда „Лед цепелин”, који се после годину дана од судског тријумфа, опет „повлаче” по судовима.

Иако их је прошлог лета порота ослободила кривице за плагијат, одлучивши да приликом стварања песме „Степенице до раја” („Stairway to Heaven”) нису копирали нумеру „Таурус” аутора Рендија Волфа, пре три месеца стигла је жалба на ову одлуку. Наиме, адвокат наследника Волфа, покојног гитаристе, певача и кантаутора састава „Спирит”, уложио је жалбу на чак 90 страна. Главни адут жалбе за адвоката Френсиса Малофјуа је тај што порота прошлог лета није чула композицију „Таурус” из 1968. године у целости, па због тога и није видела, односно чула сличности између две песме.

Други „камен темељац” жалбе оштећене стране јесте у томе што је порота увидела да је гитариста састава „Лед цепелин” Џими Пејџ, који је уз певача Роберта Планта аутор „Степеница до раја”, имао „приступ” песми „Таурус”. То, заправо, значи да не само што ју је чуо пре него што је компоновао хит „Цепелина” из 1971. године него је чак, и током суђења, признао да је ову нумеру имао на винилу у својој кућној колекцији.

И читава три месеца правни заступници Пејџа и Планта вагали су и коначно одлучили да уложе жалбу на жалбу. Адвокат Питер Андерсон у својој жалби, поднетој прошлог петка, тврди да „кључни докази потврђују прошлогодишњу одлуку пороте и да жалба оштећене стране у процесу нема никакву основу”. Подсећа и да Волф, познатији као Ренди Калифорнија, за живота (преминуо још 1997. године) није тужио Пејџа и Планта за плагијат. Такође, тврди и да је читава прошлогодишња парница била бесмислена јер „нико не поседује музичке скале”.

И то није све. Андерсон, који такође заступа дискографску кућу „Ворнер/Чепел”, тражи у још једној жалби новац. Иако су „Цепелини” били под дискографским уговором са кућом „Атлантик рекордс”, ова компанија је, подсетимо, још 1967. постала подружница дискографског гиганта „Ворнер брадерса”. Тако су се, осим Пејџа и Планта, и челници „Ворнера” прошлог лета нашли на „оптуженичкој клупи”.

Како пише „Холивуд рипортер”, овај адвокат не само што тражи да Апелациони суд у Лос Анђелесу потврди прошлогодишњу одлуку већ и да преиначи одлуку судије који је председавао процесу Герија Клауснера да сви трошкови суђења падају на страну која се бранила. Клауснер је прошлог лета, такође, одбио захтев „Ворнер/Чепела” да им страна која је изгубила спор исплати више од 800.000 долара за трошкове парнице. Ту суму од скоро милион долара, адвокат Пејџа, Планта и „Ворнера” поново тражи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.