Европа и Русија настављају истраживање Марса

Истраживање Марса до сада није ишло глатко, али то није обесхрабрило научнике у потрази за одговором на питање да ли је на Црвеној планети некада било живота. Уколико јесте, то би значило да нисмо сами у универзуму. Научници у Европској свемирској агенцији (ЕСА) већ су оставили иза себе прошлогодишњи неуспех, када се једна од њихових летелица срушила, и увелико припремају свемирски брод за тражење гасова који наговештавају могућност постојања живота.

Последња етапа заједничке мисије ЕСА и руског „Роскосмоса” на Марс 2016. године није се завршила славно. Модул „Скјапарели” пао је на површину те планете и није послао сигнал.

Међутим, свемирска летелица (орбитер) у којој је модул путовао потпуно је функционална. После тестирања инструмената на летелици, научници се припремају да почну са потрагом за изворима метана и других гасова на површини Марса. То захтева сложен научни процес, јер је летелица удаљена 400 километара од планете. „Биће то посао налик на рад Шерлока Холмса, јер ћемо морати да откријемо да ли метан настаје из геолошких или биолошких активности”, рекао је научник Хорхе Ваго за Глас Америке.

Биће потребни и неки комплексни маневри. Орбитер се креће пребрзо за скенирање површине Марса, што значи да ће контролори мисије морати да га успоре и да промене његову путању по елипси, у кружну. У покушају да при томе уштеде гориво, научници су одлучили да искористе веома променљиву атмосферу Марса за успоравање летелица. Орбитер би требало да пошаље прва мерења гасова са Марса пре краја ове године. У међувремену, инжењери из европске и руске свемирске агенције већ конструишу следећу сонду, која би требало да крене на пут ка Марсу 2020, у потрази за најбољим местом за слетање. „Тражимо место где вода постоји стотинама милиона година и желимо да та вода у течном стању буде ниске енергије – односно да се споро креће, као у каналима у Амстердаму”, навео је Ваго.

Научници имају теорију да су услови на површини Марса пре више милијарди година били слични условима на Земљи, када је живот био у зачетку.