Уживање у пензији ствар је одлуке

Социолог Радмила Урошевић, аутор књиге „Бонтон старења или деманти о старењу”, поручује да у трећем добу квалитетно живе управо оне особе које су отвореног ума за промене, спремне за учење, даљи развој и активност.

– Квалитетна старост није ексклузивно право појединца, већ питање његове личне одлуке. Наши сениори су нажалост прилично пасивни, већина мисли да је после одласка у пензију већ доживела све што треба у свом  животу. То једноставно није тачно. Зато сам и написала књигу „Бонтон старења или деманти о старењу” којом оповргавам тезу да је старење болест. Јер, она то није! То је животно доба као и свако друго. Али, како се ми опходимо према сопственој старости, тако ће нам на крају и бити – напомиње Урошевићева и поручује да старији људи имају много већи утицај на свој живот него што то и могу да замисле. 

Просечна старост старосног пензионера у Србији је 70 година, а инвалидског 67 година. У просеку они проведу 15 до 20 година у пензији.

– Замислите тај период, па то је читав живот, толико изазова и могућности. Нажалост, наши грађани, тек једна трећина њих, спремају се за одлазак у пензију онако како треба. Питаћете шта то подразумева припрема за пензију? Чаробног списка нажалост нема. Јер, онај ко је био активан у неко своје слободно време, ко је имао више интересовања, тај ће наставити даље тако да се понаша и живи. Друга важна ствар коју треба да има на уму јесте и да квалитетно и самостално проведено слободно време у пензионерским данима не зависи само од новца, иако данас највише причамо о сиромаштву и мањку новца. Зато је важно уживање у пензионерским данима, али оно није у корелацији са стандардом живота – наводи социолог.

Велики проблем  је што одласком у пензију људи често губе део идентитета, а треба да припреме своје ново ја које ће их оснажити кад загазе у треће доба.

– Никада није касно да се припремите за улазак у пензију. Важна је воља, али немојте себи да дозволите да вам ти дани прођу у досади и чекању – саветује социолог Радмила Урошевић.

Бонтон старења

Књига „Бонтон старења или деманти о старењу” објављена је пре четири године и намењена је појединцима, свим генерацијама, али и професионалцима којима је то нека врста практикума за рад са сениорима.

– Идеја је била да створим лепшу слику о трећем добу и да тему афирмишем у јавности како би се више говорило о свему. Сада радим на наставку „Бонтона”, а замислила сам да то буде практичан приступ старењу, у складу са нашим условима – истиче Радмила Урошевић.  

Живот према својој мери

Радмила Урошевић руководи и Волонтерским сервисом Звездара. Открива да има кориснике који имају станове на четвртом спрату у згради без лифта, тако да су ти људи силом прилика потпуно изоловани и искључени из заједнице.

– Њима, ето, ништа не значи то што живе у граду. За разлику од њих старији на селу су у хуманијем контакту са природом, на чистом ваздуху, и што је важно, физички су активнији. То је њихова предност, док су онима у урбаним срединама доступније сервисне услуге и комфор који прати такве услове. Зато би особе у трећем добу, свака за себе, требало да пронађу начин живота према својим могућностима, мерилима и интересовањима – истиче Урошевићева.