Брисел кажњава Мађарску, Пољску и Чешку

Европски комесар задужен за миграције Димитрис Аврамопулос рекао је на конференцији за медије, одржаној у оквиру заседања Европског парламента у Стразбуру, да се Европска комисија одлучила на овај корак после готово годину дана позивања на солидарност и испуњавање законских обавеза о релоцирању избеглица које са налазе у прихватним центрима у Грчкој и Италији.

„Ове три земље нису ништа урадиле по том питању. Мађарска се није ни обавезала да ће преузети избегле, нити је икога прихватила. Пољска се обавезала, али није прихватила никога, а Чешка ништа није урадила у последњих годину дана”, поручио је комесар Аврамопулос.

Као позитивне примере промене политике у области миграција, Аврамопулос је поменуо Аустрију и Словачку које су се после дужег времена обавезале на прихват одређеног броја избеглих.

Чешки премијер Бохуслав Соботка одбацио је мигрантске квоте и након што је Европска комисија покренула процес против његове земље. „Европска комисија слепо инсистира на нефункционалним квотама које умањују поверење грађана у способности ЕУ и поништавају напоре и идејна решења за мигрантску кризу”, навео је Соботка у одговору који је електронском поштом упутио Ројтерсу.

На редовној скупштинској седници Сијарто је, говорећи о најављеним мерама поводом одбијања чланица да приме одређени број миграната, поновио став владе да Европска комисија излази изван овлашћења. Он је као главни узрок кризе која потреса европски континент означио дејства терористичких организација окупљених у такозвану Исламску државу и предложио да Мађарска повећа број својих војника са 150 на 200 у међународним снагама у Ираку.

Осим тога, влада Виктора Орбана сматра да је намера Европске комисије да кажњава чланице које нису спремне да спроведу одлуке о обавезним квотама за пресељење илегалних миграната – неевропско понашање. Уочи најављене одлуке у Бриселу о предузимању казнених мера, званична Будимпешта је поновила свој став да је право сваке државе да одлучује кога жели да пусти у земљу, као што је право њених грађана да одлучују с ким желе да живе, а с ким не.

Орбан је у понедељак у парламенту оптужио Брисел да „отворено стоји на страни терориста”, што је оценио као несхватљиво. Поводом случаја Сиријца Ахмеда Х. који је у Мађарској осуђен због вођења групе миграната који су напали мађарску полицију у Роскама, на јужној граници, Орбан је рекао да су за Брисел очигледно важније „апсурдне лажи Ахмеда Х.” него безбедност Мађара, пренела је мађарска државна агенција МТИ.

Резултат гласања о закону о невладиним организацијама у парламенту био је само наставак владиних ставова. Како се и очекивало, парламентарна већина владајућег Фидеса је на предлог владе усвојила закон који обавезује невладине организације које годишње добијају више 26.000 долара из иностранства да то пријаве државним органима и да чињеницу да се финансирају из иностранства наведу на својим сајтовима и у штампаним публикацијама.

Протести против овог закона трају још откако је он био у нацрту, у време усвајања закона о страним универзитетима. Европски парламент је уз захтев да се поништи закон који пред Централноевропски универзитет Џорџа Сороса, али и осталих 27 страних факултета, ставља одређене обавезе, у прошлог месеца изгласаној резолуцији констатовао да Мађарска „озбиљно угрожава” владавину права и основних људских права и препоручио да се измени закон о невладиним организацијама.

Влада је прошле недеље, на предлог Венецијанске комисије као законодавног тела Савета Европе, изменила и повукла неке ставове предлога закона. Међутим, Хјуман рајтс воч је те измене означио као козметичке и нагласио да се влада није консултовала са представницима невладиних организација и групама грађана пре усвајања закона. У саопштењу ове организације, које је пренео Ројтерс, наведено је да амандмани нису уклонили одредбе које „жигошу организације као ’финансиране страним новцем’”, нити ризик да оне буду забрањене уколико се не региструју као такве.

Соросева организација Отворено друштво, која финансира неколико утицајних невладиних организација у Мађарској, упозорила је пре гласања у скупштини да закон представља озбиљну претњу за демократију. Док невладине организације тврде да овим законом власт жели да ућутка гласове против корупције и самовољног понашања владе, предлагач закона је образложио да је закон неопходан како би омогућио увид у финансирање, борбу против прања новца и спречио финансирање тероризма.