Brisel kažnjava Mađarsku, Poljsku i Češku

Evropski komesar zadužen za migracije Dimitris Avramopulos rekao je na konferenciji za medije, održanoj u okviru zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu, da se Evropska komisija odlučila na ovaj korak posle gotovo godinu dana pozivanja na solidarnost i ispunjavanje zakonskih obaveza o relociranju izbeglica koje sa nalaze u prihvatnim centrima u Grčkoj i Italiji.

„Ove tri zemlje nisu ništa uradile po tom pitanju. Mađarska se nije ni obavezala da će preuzeti izbegle, niti je ikoga prihvatila. Poljska se obavezala, ali nije prihvatila nikoga, a Češka ništa nije uradila u poslednjih godinu dana”, poručio je komesar Avramopulos.

Kao pozitivne primere promene politike u oblasti migracija, Avramopulos je pomenuo Austriju i Slovačku koje su se posle dužeg vremena obavezale na prihvat određenog broja izbeglih.

Češki premijer Bohuslav Sobotka odbacio je migrantske kvote i nakon što je Evropska komisija pokrenula proces protiv njegove zemlje. „Evropska komisija slepo insistira na nefunkcionalnim kvotama koje umanjuju poverenje građana u sposobnosti EU i poništavaju napore i idejna rešenja za migrantsku krizu”, naveo je Sobotka u odgovoru koji je elektronskom poštom uputio Rojtersu.

Na redovnoj skupštinskoj sednici Sijarto je, govoreći o najavljenim merama povodom odbijanja članica da prime određeni broj migranata, ponovio stav vlade da Evropska komisija izlazi izvan ovlašćenja. On je kao glavni uzrok krize koja potresa evropski kontinent označio dejstva terorističkih organizacija okupljenih u takozvanu Islamsku državu i predložio da Mađarska poveća broj svojih vojnika sa 150 na 200 u međunarodnim snagama u Iraku.

Osim toga, vlada Viktora Orbana smatra da je namera Evropske komisije da kažnjava članice koje nisu spremne da sprovedu odluke o obaveznim kvotama za preseljenje ilegalnih migranata – neevropsko ponašanje. Uoči najavljene odluke u Briselu o preduzimanju kaznenih mera, zvanična Budimpešta je ponovila svoj stav da je pravo svake države da odlučuje koga želi da pusti u zemlju, kao što je pravo njenih građana da odlučuju s kim žele da žive, a s kim ne.

Orban je u ponedeljak u parlamentu optužio Brisel da „otvoreno stoji na strani terorista”, što je ocenio kao neshvatljivo. Povodom slučaja Sirijca Ahmeda H. koji je u Mađarskoj osuđen zbog vođenja grupe migranata koji su napali mađarsku policiju u Roskama, na južnoj granici, Orban je rekao da su za Brisel očigledno važnije „apsurdne laži Ahmeda H.” nego bezbednost Mađara, prenela je mađarska državna agencija MTI.

Rezultat glasanja o zakonu o nevladinim organizacijama u parlamentu bio je samo nastavak vladinih stavova. Kako se i očekivalo, parlamentarna većina vladajućeg Fidesa je na predlog vlade usvojila zakon koji obavezuje nevladine organizacije koje godišnje dobijaju više 26.000 dolara iz inostranstva da to prijave državnim organima i da činjenicu da se finansiraju iz inostranstva navedu na svojim sajtovima i u štampanim publikacijama.

Protesti protiv ovog zakona traju još otkako je on bio u nacrtu, u vreme usvajanja zakona o stranim univerzitetima. Evropski parlament je uz zahtev da se poništi zakon koji pred Centralnoevropski univerzitet Džordža Sorosa, ali i ostalih 27 stranih fakulteta, stavlja određene obaveze, u prošlog meseca izglasanoj rezoluciji konstatovao da Mađarska „ozbiljno ugrožava” vladavinu prava i osnovnih ljudskih prava i preporučio da se izmeni zakon o nevladinim organizacijama.

Vlada je prošle nedelje, na predlog Venecijanske komisije kao zakonodavnog tela Saveta Evrope, izmenila i povukla neke stavove predloga zakona. Međutim, Hjuman rajts voč je te izmene označio kao kozmetičke i naglasio da se vlada nije konsultovala sa predstavnicima nevladinih organizacija i grupama građana pre usvajanja zakona. U saopštenju ove organizacije, koje je preneo Rojters, navedeno je da amandmani nisu uklonili odredbe koje „žigošu organizacije kao ’finansirane stranim novcem’”, niti rizik da one budu zabranjene ukoliko se ne registruju kao takve.

Soroseva organizacija Otvoreno društvo, koja finansira nekoliko uticajnih nevladinih organizacija u Mađarskoj, upozorila je pre glasanja u skupštini da zakon predstavlja ozbiljnu pretnju za demokratiju. Dok nevladine organizacije tvrde da ovim zakonom vlast želi da ućutka glasove protiv korupcije i samovoljnog ponašanja vlade, predlagač zakona je obrazložio da je zakon neophodan kako bi omogućio uvid u finansiranje, borbu protiv pranja novca i sprečio finansiranje terorizma.