Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта је стварни српски извоз

Кад вам је циљ да повећате конкурентност страних компанија дајући им субвенције за високорутинске послове, онда нема говора о економском развоју, већ само о краткорочном расту БДП-а
Шта је стварни српски извоз
(Новица Коцић)

Трудећи се да барем звуче ученије, многи јавни службеници прибегавају коришћењу страних термина. Уста су им пуна офиса, чејнџовања, шеровања, волова, пајп лајнова, шоу кејсова и сл. Ипак у серији англицизама које гробари српског језика намећу јавности преовладава Џи Ди Пи. Бруто домаћи производ се намеће као врховни показатељ свих економских и друштвених кретања.

Овај несавршени економски показатељ измишљен je тек почетком 20. века, а светска привреда се динамично развијала и пре тога. И сам Сајмон Кузнец који је развио БДП упозоравао je да је то и сувише „бруто“ мера, адекватна тек за мерење краткорочних промена у економској активности али не и за мерење укупног благостања.

У БДП улазе и јавна и приватна потрошња и нето извоз и инвестиције, то је један велики збир свега. Критичари овог инструмента  указују да он игнорише важне факторе од значаја за квалитет живота, као што су корупција, загађење животне средине, безбедност. БДП се може повећати чак и ако, на пример, држава изгради више затвора, али хоће ли то учинити живот квалитетнијим?

БДП може да расте упоредо са сиромаштвом, али и с падом квалитета образовања, може да расте и ако здравље нације опада. Све ово је посебно изражено у привредама чији је раст већински базиран на страним директним инвестицијама (СДИ) и њиховом извозу.

*Економски институт „Џон Х. Данинг”, Велика Британија

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

митар
Ми морамо реално да приступимо свакој ситуацији, ми морамо да отхањујемо дјецу као сваки поштени и вриједни сељак. Дјецу која разумију да ништа не пада са неба, дјецу која морају разумјети да се све мора зарадити. Како може да се деси да држава планура дефицитаран буџет, на примјер?? Узмимо обичног сељака, дали он може да планира дефицитарни годишњи буџет? Немогуће!! Београде уразуми се, школуј своју дјецу за привреду за домаћински однос према свему. Манимо се пост комунистичког анархизма, градимо своје, градимо Србију!!
Dejan R.Tosic
Elementarna ekonomija ima svoje aksiome, morate imate izbalansiran trgovinski deficit u robnoj razmeni,to su pokazatelji produktivnosti i rentabilnosti celokupne privrede jedne drzave.Sa obzirom da naša država ne kupuje industrijsku svojinu,patente,licence za svoja javna preduzeća,a takođe nema nameru da subvencijama pomogne privredi u kupovini patenata,rezultat je da naša privreda stoji iz razloga što nije konkurentna na tržištu,trgovinski deficit je rezultat i to je aksiom. Sva ostala priča oko BDP služi isključivo za ekonomsku analitiku MMF o zaduženosti države i mogućnosti da redovno servisirate javni dug prema poveriocima. Drugim rečima ukoliko nemate deficitarnu domaću robu i prirodna bogatstva koja možete da izvezete i kapitalizujete kroz konvertibilnu novčanu vrednost, takvu robu možete jedino proizvoditi kupovinom industrijske svojine i uvozom tehnologija kojim proizvodite deficitarne proizvode,smanjujući deficit i omogućavate zdrav rast BDP i BND sa višim standardom.
Branko
Delevic se pravi ucen i pametan a pojma nema o cemu pise. U Srbiji je npr prosek starosti preko 40 godina, svaki deseti gradjanin ima preko 65 godina, manje od 10% stanovnistva ima zavrsen fakultet a vecina stanovnika ima samo zavrsenu osnovnu skolu. Na cemu temeljiti ekonomski rast? Dovesti u Srbiju NASA ili Google. mozda IBM? Kako uposliti ljude koji imaju samo osnovnu skolu? Sta drugo ti ljudi mogu da rade nego rutinske poslove?
Јован Скерлић
Одг. Слободан, Србија има мање од 10% високообразованих чак и када се у ту категорију урачунају и они са лажним дипломама лажних факултета. Србија има процентуално најмањи број високообразованих људи у Европи.
слободан
Одакле вам то да већина становништва има само основну школу? Невероватно! И ако смо тако слаби са образовањем, како то да наши људи раде у најјачим предузећима на свету? И како то да имамо нагли раст баш у ИТ области, о којој владајућа група не зна ништа? Ја бих рекао да нам није дозвољено да се развијамо. Чим постанемо добри у некој области, уместо да влада помогне, они ту виде могућност да мало помузу, чисто да попуне рупе у буџету. Поздрав!
Прикажи још одговора
Леон Давидович
Реалан раст привредних активности јесте када расте индустријска произвосња, пољопривредна производња, и услуге. Све остало су вештачки показатељи који не морају значити никакав конкретан напредак економије.
belen
G.Delević pokreće važna pitanja koja danas nisu popularna i izbegavaju se. Zavladali su neosofisti kojima je bitan „imidž, stajling, luk, tehnike manipulacije, spinovanje, cenzura....“ Kakva je to država koja gubi godišnje 30-40.000 hiljada stanovnika, a dobiće migrante iz celog sveta kao populacionu zamenu, što i jeste namera. O kakvim se onda podacima o GDP može diskutovati? Šta znače podaci o privrednoj aktivnosti npr. u slučaju želje S.Arabije da gradi u Nemačkoj 200 džamija? I tu bi porasli neki ekonomski parametri, ali kakav bi bio konačni efekat? Može i kod nas da dođe 200.000 migranata što bi povećalo potrošnju, više bi zaradili pekari, prevoznici, stanodavci, ali kakve bi bile istinske posledice po stanje države i nacije? Treba menjati logiku razmišljanja, a to se upravo suspreže i ne dozvoljava. G.Delević pokreće ta pitanja, cinici bi rekli, utoliko gore po njega.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.