Наших првих 180 година
У понедељак сам у Старој скупштини у Крагујевцу, заједно са министром спољних послова и в. д. председника владе Ивицом Дачићем, говорио на свечаном отварању изложбе којом смо обележили 180 година од успостављања дипломатских односа између Уједињеног Краљевства и Србије.
Симболика овог догађаја била је вишеструка.
На месту на коме се налази здање Старе скупштине усвојен је први устав модерне Србије. Аутори Сретењског устава били су инспирисани идејама конституционализма, грађанских слобода и представничке демократије, које су у Србију, као и остатак света, најчешће долазиле из Велике Британије.
У овом граду, тадашњој престоници, први дипломатски представник Велике Британије, пуковник Џорџ Лојд Хоџис, предао је кнезу Милошу акредитивно писмо лорда Палмерстона, којим потврђује да га је краљ Вилијам Четврти именовао за конзула у Кнежевини Србији. Пуковник, односно конзул Хоџис, тако је постао један од првих акредитованих дипломатских представника у тадашњој кнежевини, што сведочи да је Велика Британија почела да гради званичне односе са Србијом и пре него што је ваша земља изборила пуну независност.
Коначно, у Крагујевцу су радиле и животе изгубиле неке од наших најистакнутијих Британки, хуманисткиња и хероина Првог светског рата. Докторка Елизабет Рос, дипломац Универзитета у Глазгову и једна од најученијих жена свог времена, сахрањена је на Варошком гробљу. Сваког фебруара, већ сто година, заједно са Крагујевчанима одајемо пошту докторки Рос и њеним храбрим сарадницама и сарадницима, који су током Великог рата чинили готово две трећине укупног међународног медицинског кадра у Србији.
Званични односи наших држава трају од те 1837. године, али различити документи и споменици културе подсећају на то да су важни контакти између Британије и Србије постојали и много раније.
Доситеј Обрадовић, српски просветитељ и први министар просвете, живео је, учио и радио „у непрегледатом пространству краснејшег и славнејшнег на свету града Лондона” („Живот и прикљученија”) 1784–1785. године. Доситеја неки сматрају за првог модерног српског англофила и основу модернизаторске, интелектуалне вертикале, која спаја наша друштва. Та спона је видљива од времена првих студената са ових простора који су уписали универзитете Оксфорд и Кембриџ још у 15. веку, па све до Пупина, Српског сити клуба или шампиона из Математичке гимназије у Београду.
Увек наглашавам да суштину односа између наше две државе чине заједничке вредности и позитивни, људски, примери сарадње и савезништва, којих у претходних 180 година има заиста много.
Министар Борис Џонсон је приликом своје последње посете Београду изјавио да су Британија и Србија „искрени, стари пријатељи”. Стари пријатељи некада у животу имају и несугласице, али сматрам да је важно никада не испустити из вида оно што је темељ пријатељства.
Темељ пријатељства Британије и Србије су велики људи, њихово дело, наслеђе и вредности, који су присутни у свим сферама живота и рада: од уметности и науке, до спорта, моде и забаве.
Великани попут Доситеја, Павла и Богдана Поповића, Михајла Пупина, Борислава Пекића, Чедомиља Мијатовића, Јеврема Грујића, Владимира и Слободана Јовановића, Милоша Црњанског. За квалитет наших односа су непроцењиви и Франсис Макензи, адмирал Ернст Трубриџ, Лејди Паџет, мис Ирбијева, Флора Сендс, Тимоти Џон Бајфорд и бројни други Британци и Британке који су изабрали да постану и Београђани. Штета би била у овом тексту не поменути и докторку Елси Инглис, Фицроја Меклина, сер Артура Еванса, Елоди Лотон Мијатовић, Томаса Кедберија, Вилијама Хантера или за нашу ближу прошлост важне Бранислава Брајана Рашића, Ричарда Дикона, Ану Софреновић, Ивана Голца, Немању Видића, Бранку Катић, Роксанду Илинчић и многе друге великане који подједнако припадају и српском и британском друштву.
Јубилеј од 180 година је важан због импресивне дуговечности, али и зато што данас подржавамо реформске и модернизаторске напоре које Србија предузима на свом европском путу. Формат, то јест форма, овде је мање битна од циља и суштине. Циљ је већи просперитет и стабилност Србије и целог региона. Британија своју подршку овом циљу потврђује значајном техничком, програмском и финансијском подршком (у областима као што су: владавина права, борба против организованог криминала и корупције, реформа јавне управе, нормализација односа у региону) и чињеницом да ће 2018. године бити домаћин самита за Западни Балкан.
Позивам вас да у свим сферама живота и рада, инспирисани наслеђем људи које сам поменуо, заједно радимо за још много година сарадње Уједињеног Краљевства и Србије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


