Бојим се за Ратка Младића

Ако постанете председник Србије, помиловаћете Звездана Јовановића. Та ваша изјава је тако одјекнула да су многи одахнули кад сте испали у првом кругу!

Осуђен је без икаквог релевантног доказа за суд.

Али он је правноснажно осуђен за убиство премијера.

У томе и јесте проблем. Суђење је било монтирано. Њега је полиција ухватила и мучећи га натерала на признање да је он пуцао у Ђинђића. Уцењен је претњом да ће му побити породицу. Изнудили су му признање батинама, а диктирао му је лично Родољуб Миловић, који је то и признао. Саслушању наравно није присуствовао адвокат и није било начина да се то користи у судском поступку. Тек кад је потписао, доведена је адвокатица Весна Радомировић да потпише да је све време била на саслушању, а није… Само на основу тога ова пресуда би морала да падне, да одговарају сви који су учествовали у томе, судско веће, адвокати, полицајци... А да се њему исплати одштета.

И ви сте били на списку да сте умешани у убиство Ђинђића.

Био сам осумњичен али нису подигли оптужницу против мене. Десило се оно што се у свету дешава кад се убије мафијашки бос. Покушао је да своје мафијашке пајтосе елиминише јер је био под притиском Запада који није могао да трпи да мафија директно управља државом, попут Чумета, Спасојевића, Луковића… Он је хтео да једно крило мафије уведе у легалне послове, а друго елиминише. То крило се није дало и он је то платио главом.

Скочиће многи на ову изјаву.

Нека скачу, скочиће тираж „Политике”, а они нека се запитају зашто истрага није спроведена. Полиција је ухватила Кума и Спасојевића живе. Према мојим сазнањима, руководство ДОС одлучило је да се Спасојевић и Кум убију како не би причали на суђењу. Лично је генерал Родољуб Миловић убио Спасојевића, а Вулевић Кума. Када сам то први пут изнео јавно, Миловић је најавио да ће да ме тужи. Али до сада није. Зашто нико позадину и налогодавце убиства Ђинђића не истражи до краја. Сви који су били у његовој влади немају потребу да истраже, а сви знају како је текла завера, знају да је ту умешан страни фактор, да је Ђинђић засметао Американцима и Енглезима, да је у једном тренутку дошла група специјалаца САС-а у Београд. Ја сам о томе говорио пре одласка у Хаг. Имали су неколико задатака, да мене одведу у Хаг пре подизања оптужнице, да одведу и Станишића а да убију Френкија и Легију... Све сам то изнео на конференцији за новинаре и објавио у својим књигама. Реакција – ћутање!

Одавно се истичете сазнањима о ликвидацијама познатих личности. Имате „изворе” и нудите нова тумачења.

Па да, најинтересантнији су следећи: убиство Славка Ћурувије, атентат на Вука Драшковића на Ибарској магистрали и у Будви, и убиство Ивана Стамболића. Сви ти атентати извршени су у склопу довођења Ђинђића на власт. И задуго још неће бити на прави начин разоткривени. Сетите се колико пута сам упозоравао јавност на мотиве убиства Ћурувије. Указивао сам и први поменуо Микија Курака и Ромића. Зашто би Мира Марковић и Милошевић то тражили, који би био њихов мотив. Ћурувију смо као политичког противника већ били скрајнули, новине му нису излазиле, тадашњи закон о информисању га је докрајчио. А пре неки дан ето, долази на суђење Милорад Вучелић да сведочи и каже да је у време убиства Славка био избачен из партије, да је био уплашен за своју безбедност а да му је Курак био у обезбеђењу, по препоруци Јовице Станишића. И каже да је тог дана, 11. априла, он, Вучелић био ван Београда а Курак „на другом задатку”. Питају Вучелића од кога је сазнао да је Ћурувија убијен и гле чуда, он каже да му је Ђинђић јавио. Откуд он, нико да пита, а све је јасно. Ето вам мозаик.

А Иван Стамболић је рецимо једно кратко време фигурисао као Милошевићев противкандидат. Али месец дана пре избора Американци утврђују чврсто да је кандидат Коштуница и ту нема мењања. Коштуница је већ био дао Американцима пристанак преко посредника. И што би онда Милошевићу сметао Стамболић, па наручио да га ликвидирају. Смешно. Слоба је први пут видео Легију оне ноћи кад је хапшен. Ја сам Ђинђића док је био жив нападао, у најмању руку због заташкавања тог случаја.

Али окривљени су признали све у вези са отмицом и убиством Стамболића и затим осуђени.

Пустите ви то. Признали... ха. Признала су и она двојица атентат на Ибарској. Обећали им новац и лажне пасоше за њих и породицу а онда су завршили у затвору.

Ваша изнета сазнања често збуњују. Били сте на челу анкетног одбора савезне скупштине за истрагу убиства министра одбране Павла Булатовића. Изрешетан је кроз прозор ресторана на стадиону Рада 7. фебруара 2000. године.

За убиство Павла Булатовића је постојао зид ћутања у режиму. Саслушавао сам многе генерале и политичаре. Индиције су ишле у правцу снабдевача војске. У првом плану је било снабдевање ВМА и ту је био велики новац у питању. Ја сам пре тога раскринкао генерала Панића који је свом сину наместио снабдевање ВМА. На састанку одбора генерал Александар Васиљевић, шеф војне обавештајне службе рекао је да је могући атентатор Будванин Иван Делић. Ја сам то изнео, а Делић је оповргао и доказивао сведоцима да је тог дана и вечери био у Будви.

И снимцима са камера ресторана показивао је да је тамо провео време и да је без доказа осумњичен.

Да сећам се, али сам то чуо од Васиљевића и зато изнео. А шта је Васиљевић радио и шта је тиме хтео да постигне не знам, али знам његову улогу у злочину на Овчари и дослух са Хрватском обавештајном службом.

Својевремено сте тражили да вам дају расписане награде „јер сте решили неколико случајева”, а нисте добили?

Тадашњи министар Душан Михајловић је нудио по 300.000 марака за тих неколико случајева које сам навео и решио. Али никад нисам добио одговор зашто ми новац не исплаћују.

Ви често оптужујете друге, али зато вас, на пример, новинар Дејан Анастасијевић оптужује да сте га из Хага ставили на списак за ликвидацију и да имате везе са бомбама на његовом прозору.

Да сам хтео да га ликвидирам, био би ликвидиран. Коме је он сметао, ко је он? Чиме је он то мене хтео да терети. Па није га ни тужилаштво хтело за сведока. Смешан и неважан лик. Пошто је сведочио код Слобе у Хагу унапред сам нашао неке удбашке податке о њему, тако да сам га раскринкао.

Тврдите и да су Милошевића убили у Хагу.

Холандско здравство је врхунско, али кад изађете из Схевенингена. Унутра је друга прича. Био сам тамо дуго и знам шта говорим. Систематично су то радили али је он умро пре него што су они то темпирали, пред изрицање пресуде. Бојим се да и за Младића имају исти сценарио.

Шта даље, шта Шешељ спрема следеће, у свом стилу?

Већ дуго скупљам документацију, грађу, сведочења и све лажи и истине око Сребренице. Народ треба да зна истину без обзира на политичко-идеолошке или неке друге интересне ставове. Књига ће се звати „У Сребреници није било геноцида” и имаће више од хиљаду страница. Све на једном месту. Циљ ми је, као и Виктору Новаку када је писао „Магнум кримен”, да ко год прочита, зна све о Католичкој цркви. Тако да ко год прочита моју књигу знаће да злочин у Сребреници није био геноцид.