Хијерархија вести

Ако то нису свађалачке, поражавајуће или узнемиравајуће вести из сфере политике, онда су то потрошачки шокови. Цене у супермаркетима скачу као кестење на жеравици. Много се причало о поскупљењу уља, а иза тога се убрзано радило на прецењивању других намирница. Ако нису потрошачки потреси онда су криминалистичке вести: ученик избоден ножем у школском дворишту, саобраћајне несреће са више погинулих, пљачке пошти и банака…

На већини ТВ станица не постоји хијерархија информација по важности, озбиљности и тежини, па се често драматично саопштавају информације за које се убрзо испоставља да нису заслужиле такав третман, да су погрешно пласиране на скали дневног информисања, да би морале да буду другачије рангиране, формулисане и интониране. Безазлен пример са РТС-а, од уторка, кад је на београдски аеродром слетео руски авион са хуманитарном пошиљком за Косово. Прва у блоку вести, са подацима о типу авиона и товару, аеродрому, вест је могла некоме зазвучати као да је пао, а не слетео авион. Касније је, пратили смо, била боље уобличена, али је остала да лебди та прва неспретно срочена информација.

У одсуству „јачих”, примат често добијају надуване информације. Некада се нису објављивале вести из црне хронике осим у екстремним случајевима. Сада се ТВ станице утркују ко ће имати такву ексклузиву, а дописници по регионима спавају на смену да не би нешто пропустили. Иначе, добијају казнене бодове.

Било је мање информативних емисија и биле су резервисане са политичко-идеолошке теме, пленуме и састанке, као и вести из света. Кад су нестале слике са декором кафа плус кисела вода, онда је требало наћи замену и попунити обавезно време. Како смо се, углавном повукли сами у себе и остали без ширих и разнороднијих информација из света (ваљда зато што се преузимају и плаћају), осим оних које се односе на нас, у име боље информисаности, ТВ станице су се окренуле праћењу живота у Србији.

Пошто Србија ћути и чека, шта онда преостаје? Како се не може јавити ништа о великим привредним помацима, преостају скандали и вести о пропадању оног што је остало, тендерима на којима је неко, ко већ много има, свом богатству додао још један комад домовине. И о саобраћајкама на лошим путевима, из којих нико не извлачи поуке.

Лагуми душе – После периода лутања и трагања за оригиналном формом, Биљана Вилимон је, чини се, успоставила стандарде своје емисије „Лагуми” на ТВ Студио Б. Тачније, она се делимично вратила првобитном обрасцу емисија интервјуа које је некада успешно водила на Трећем каналу и ТВ Политика.

На први поглед, не постоје директан, дневни повод за сусрете са одабраним гостима. Биљана Вилимон, међутим, зна да се са паметним и образованим личностима, са богатом биографијом или необичним животним искуствима, које она непогрешиво бира, без обзира на то чиме се конкретно баве, уз срдачан и вешт подстицај увек може добити занимљива прича, духовита, лична исповест или критичко разматрање о одређеним уметничким или научним дисциплинама.

Њена емисија „Лагуми” је постала оаза за ону врсту разговора које је телевизија протерала у име политике и информисања, неодложних обавеза, немања времена и свих оних (не)одрживих изговора због којих нам је живот постао убрзана трака, која нам много тога одузима а мало даје. Код ње се ћаска без обавезе да се стигне време, код ње се смеје и нико се не осећа нелагодно, јер она госта не оптерећује важношћу повода. Себи је наменила улогу да буде дотерана и екстравагантна, што је тако женски и што њој као уметници сасвим „добро стоји”, а назив емисије „Лагуми” даје право њеним саговорницима да се сећају, да буду искрени и заплове лагумима душе.

Игре без граница или „Тврђава” – Декор је импресиван, средњовековно утврђење у мору, такмичарске екипе младе и спретне, спремне на сва искушења. Ријалити програм „Тврђава” или „Форт Бојард” је отворени позив на авантуру, на изазов, на огледање у екстремним спортским вештинама. То заиста могу само одабрани.

Овај ријалити програм изникао је из некада веома популарних и радо гледаних „Игара без граница”, када су се екипе из разних земаља такмичиле у спортско-забавним задацима. Овде су те игре духа и тела издигнуте на виши, озбиљнији ниво личне и групне способности такмичара, да би све било узбудљивије и напетије. Гледаоцима никад доста адреналина. Неке од тих такмичарских категорија су тако ризичне да би уз њих ваљало ставити упозорење за децу и оне који се тако осећају: немојте пробати то код куће…