Бекство од рата, бекство у брак

Композиција „Амерички, без суза” Елвиса Костела кратка је и упечатљива слика трагичног времена Другог светског рата и историјске Битке за Британију, током које се на житеље Лондона сручио сав бес Хитлерових нациста. Било је то доба свакодневних авионских бомбардовања, погибија, спавања по тунелима метроа, замрачења, са једва пристојним количинама хране, без песме или дечјег смеха, уз стални урлик сирена за опасност, када се на чашицу вискија у локалном пабу одлазило на сопствени ризик. Наравно, под условом да је исти уопште био отворен.

Ипак, Костело лондонску причу пребацује на америчку страну Атлантика и посвећује је једној по свему неуобичајеној категорији „ратних избеглица” тог времена. Тачније, младим Енглескињама које су у годинама општег хаоса, а у потрази за будућим мужевима, напуштале родно британско тло и масовно се селиле у САД. Њихови локални момци били су исувише заузети одбраном отаџбине, а на америчком тлу владали су мир и спокојство.

„На доку у Саутемптону, препуном суза и опроштаја, продавци новина узвикују: ’Живеле ратне младе!’ Ускоро ће се суочити са суровим чињеницама и лажима, новим изразима за трегере и девојачке стражњице…”

А њихова жртва није била мала. Наиме, надлежни у Вашингтону чврсто су решили да у рат у Европи уђу тек када све зараћене стране у тој сулудој кланици буду сасвим исцрпене и када преостане тек да се подигне победничка застава. Наравно, америчком руком.

У Костеловој композицији судбина младих Енглескиња у оштром је контрасту са неузвраћеном љубављу коју јунак песме осећа према девојци из сопственог окружења, Американки. Поређење свакако не иде у корист придошлица, али објашњење се природно намеће:

„Једна је била краљица лепоте, друга њена другарица. Познавале су све мангупе, барабе и импресарије шоу-бизниса. Док су се момци на фронту бактали са Хитлером, оне су имале шта да бране. Од људи наоружаних жвакаћим гумама и најфинијим најлонским чарапама…”

Аутор различити лични доживљај две категорије девојака – домаћих и придошлих – суптилно наглашава и поређењем америчког изговора са енглеским и речима које не пасују једнако у оба језика: „Чини ми се да смо плакали годинама и годинама… Више ни не разумем енглески, само амерички… Без суза…”

Десетине хиљада Енглескиња одлучило се у невољи на брак са америчким војницима. У потрази за местом без немачких бомбардерских напада и са новим животом биле су спремне да пређу хиљаде километара. Нажалост, за многе од њих била је то трагична одлука. Нису ни слутиле каква ће им судбина бити. Нису могле да знају да их тамо преко океана чека живот са људима који су, у највећем броју, били обични физички радници, слабо плаћени, са минималним образовањем, пијанци, спремни да малтретирају супруге, и без манира на какве су оне навикле у домовини. Средина у којој су се нашле била је све сем онога што су у својој жељи да побегну од ратних страхота могле да очекују…

И што је најжалосније, неприкладним називом – „војникуше” (G. I. Brides) – обележене су за цео живот.

Амерички, без суза

Тамо на ободу Њу Орлеанса врелина је била застрашујућа

Али моја хотелска соба, као и обично, била је хладна и непријатна

На телевизији, распињали су свакога ко је исказивао усхићење

Пребацио сам мантил преко рамена и кренуо у потрагу

У салону „Ревлон и жерсеј” срце су ми обузели

„Натегнути” звук клавира и „убиствене” конобарице

Она је певала „Касно је за све”, са чиме сам се сасвим сложио,

Поготово за две Енглескиње, које су размењивале адресе

Чини ми се да смо плакали годинама и годинама

Више ни не разумем енглески, само амерички, без суза

Само амерички, без суза

Једна је била краљица лепоте, друга њена другарица

Познавале су све мангупе и барабе и импресарије у шоу-бизнису

Док су се момци на фронту бактали са Хитлером

Оне су имале шта да бране

Од људи наоружаних жвакаћим гумама и најфинијим најлонским чарапама

Тамо поред фабрике бицикала, док су сирене завијале

Чим се вратила на плесни подијум, схватила је да је она права

Мада није био ни висок ни лепотан, насмејала се када јој је рекао

„Ја сам Шериф из Нотингема, а ово је Мали Џон”

Чини ми се да смо годинама плакали…

На доку у Саутемптону препуном суза и опроштаја

Продавци новина су узвикивали: „Живеле ратне младе!”

Ускоро ће се суочити са суровим чињеницама и лажима

Нови изрази за трегере и стражњице младих девојака

А ја сам ето у Америци, и бежим од тебе

Као што је некада мој деда ходао улицама Њујорка

И мислим на све оне жене за које се претварам да су ми важније од тебе

Када само отворим уста, као да сам остао без речи

Чини ми се да смо плакали годинама и годинама

Више ни не разумем енглески, само амерички без суза

Само амерички, без суза…