Србија у уторак отвара још два поглавља с ЕУ

Уочи сутрашње конференције Србије и ЕУ, шесте по реду, министарка Јоксимовић је изјавила да су области седам и 29 важне теме за Србију. „Ауторска права и интелектуална својина су важна тема за нас. То је нешто што ће допринети развоју економије засноване на знању”, нагласила је она, а што се тиче царинске уније, рекла је да то значи да ћемо – када постанемо члан ЕУ, примењивати исте квоте, исте царине за сву робу која долазе из трећих земаља по систему ЕУ. „Имиџ је врло важан, он се лако квари, а тешко поправља. Мислим да смо га ми поправили”, навела је она.

У прилог ставу да земља сада има бољи углед у Европи, свакако иде и оцена Европског парламента, који је средином минуле седмице, усвајајући Резолуцију о Србији, поздравио напредак земље постигнут на путу евроинтеграција. ЕП је том приликом, додуше, нагласио да је примена реформи кључна за наставак европског пута. А управо тај посао биће на плећима нове владе, коју би требало да предводи Ана Брнабић. На то је указала и министарка Јоксимовић, рекавши да је пред новом мандатарком велика одговорност и велики изазов да настави започети реформски пут.

И поједини аналитичари оценили су да је одлука да се мандат за састав нове владе повери Брнабићевој важна за стратешко опредељење чланства Србије у ЕУ. С тим у вези, Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, казала је да се чини да Брнабићева у економији има доста искуства и са страним грантовима, али и са великим пројектима који могу да допринесу јачању српске економије. Социолог Владимир Вулетић изнео је мишљење да је председник Вучић својом одлуком да мандат повери Брнабићевој послао у свет веома позитивну слику Србије.

С друге стране, изгледа и да се Брисел труди да покаже више добре воље према Србији. Сена Марић, из Центра за европске политике (ЦЕП), указала је да је охрабрујуће што су државе чланице спровеле поједностављени (писмени) поступак изјашњавања око отварања нових поглавља. „Оваква пракса је ретка и њој се прибегава да би се избегла евентуална одлагања гласања у случају да је, на пример, у некој од 28 држава чланица на власти техничка влада (као што је то тренутно случај у Уједињеном Краљевству). То показује решеност ЕУ да преговори са Србијом теку континуирано и што бржим током. Овиме су практично признате и уважене заслуге Србије и њен труд и резултати у досадашњем току преговора”, сматра она.

Отварање нова два поглавља и напредак у преговорима у областима које она покривају доноси, како је саопштено из ЦЕП-а, већу извесност у пословању привреде, како по питању заштите индустријске својине, тако и царинских стопа при увозу и извозу роба и услуга. Србија ће временом морати да усвоји царинске стопе које ЕУ примењује према трећим земљама, а у току преговора важно је да се докаже да имамо одговарајуће капацитете у царинским службама.

„Што се тиче поглавља седам, његово отварање означава признање да је Србија достигла солидан ниво усаглашености законодавства са прописима ЕУ и успоставила основне административне капацитете за њихово делотворно спровођење и примену”, објаснио је Зоран Сретић, експерт за право интелектуалне својине.

Београд је, иначе, у јануару 2014. званично почео приступне преговоре са Бриселом. У децембру 2015. отворена су прва два поглавља, 32, о финансијском надзору и 35, о нормализацији односа са Приштином. У јулу 2016. донета је одлука о отварању поглавља 23, о правосуђу и основних правима, и 24, правда, слобода и безбедност, а у децембру те године – пет и 25, о јавним набавкама, односно о науци и истраживању. Почетом 2017. отворена су поглавља 20, о предузетништву и индустријској политици, и 26, о образовању и култури. Поред тих осам отворених поглавља, Србија има и два привремено затворена – о науци и образовању.

Најављујући пре десетак дана сутрашњу конференцију, европски комесар за проширење Јоханес Хан изнео је очекивање да ће Београд не само у току овог месеца, већ и до краја године, отворити и додатна поглавља.