Градске власти против Мишковића и Бека

Атрактивно земљиште уз саму обалу Дунава, где се налази Лука Београд, још ће се развлачити по судовима. Док су градске власти убеђене да ће успети да укњиже целокупан простор од 220 хектара, чија се вредност процењује од 400 милиона до милијарду евра, власници овог предузећа надају се да ће жалбом другостепеном суду успети да поврате 100 хектара на које се град укњижио пре неколико дана.

Ако у судском спору победу однесе градска власт, то би значило да Београд може да на лицитацији понуди поменутих 220 хектара и тако напуни градску касу. Овакав сценарио би онемогућио власнике да на овом месту изграде ексклузивни пословно-стамбени комплекс, због кога су, наводно, купили предузеће.

Према документу који је новинарима на конференцији у влади доставио Савет за борбу против корупције, иза званичног купца „Ворлдфина” крију се Милан Беко (50 одсто власништва), Ивана Веселиновић, генерални директор „Делта М” групе и Марко Мишковић и Ивана Мишковић-Карић, деца Мирослава Мишковића. Њих троје заједно имају преосталих 50 одсто власништва. Веродостојност овог документа, иако се на њему налази потпис директорке предузећа Виде Рачић, у Луци Београд оспоравају и тврде да је реч о фалсификату. Кажу и да су због тога поднели кривичне пријаве, али да не желе да открију на кога су именоване.

Друга могућност је да другостепени суд укине решење и врати га на поновно одлучивање. Могућа је и промена одлуке према којој би Лука Београд остварила право на укњижбу земљишта, па самим тим и добијање грађевинске дозволе и одобрење за изградњу, истиче Страхиња Секулић, јавни градски правобранилац. То значи да би власник без лицитације имао право да гради.

– Убеђен сам да ће град добити овај спор и успети да укњижи и преостало земљиште. Наиме, за 70 хектара град Београд је већ поднео захтев, а остало земљиште се премерава. Град се уписао као власник још 2003. године. Међутим, то решење је 2006. године преиначено. Затим је поднет нови захтев, који је сада донет у корист града – казао је Секулић.

Према његовим речима, овај проблем се развлачи већ неколико деценија. Још 1961. године када је политичком одлуком формирано предузеће Лука Београд то земљиште је уступљено фирми.

– Али у уговору из 1975. године јасно пише да се право коришћења враћа Београду. Неажурношћу тадашњег градског руководства, нажалост, није уписано у земљишне књиге. Подсетићу да право својине не застарева и нико вас не може спречити да своју имовину упишете и после неколико деценија – наводи Секулић.

Са друге стране, Ненад Поповић, председавајући Скупштине акционара Луке Београд, тврди да нови власници нису знали да је тло на коме се налази предузеће толики правни проблем.

– Тек када смо крајем 2005. године преузели фирму видели смо да је претходно руководство уложило жалбу на тадашње решење суда. Сада се ситуација понавља и ми се надамо да ће, као и прошли пут, најновија судска одлука бити поништена – уверавао нас је Поповић.

Иако су градски челници у неколико наврата при најави израде новог детаљног плана за простор од марине Дорћол до Аде Хује, којим би индустријска зона била преименована у пословно-стамбену, истицали да су нови власници већ ангажовали архитекте из Глазгова да осмисле нову стамбену четврт, у Луци Београд и даље категорично тврде да је предузеће купљено искључиво због лучких послова.

Бојан Станојевић, градски менаџер, истакао је јуче да је овим пала у воду оптужба Верице Бараћ, председнице Савета за борбу против корупције, да постоји спрега власти и моћних капиталиста, јер је град своје интересе бранио и одбранио пред судом. Бараћева ни јуче није одустала од својих ставова изнетих у извештају о Луци Београд. Како каже, о повезаности градских власти и капиталиста говори и намера измене Генералног урбанистичког плана и евентуално измештање луке.

Ипредседник Градског одбора Демократске странке и кандидат те странке за градоначелника Београда Драган Ђилас изјавио је јуче да ће се демократе и он борити за сваки педаљ земље на којој се налази Лука Београд, „како би она била београдска”.

Нагласивши да га не интересује ко је тренутно власник тог земљишта, Ђилас је рекао да „неће моћи да се за мале паре купи нешто, а да се из џепова Београђана узме 500 милиона евра да би то земљиште било његово”.

Ђилас тврди да је реч је о 107 хектара земљишта које, према проценама стручњака, вреди 500 милиона евра.Тиме би могла да се изграде два моста и почне изградња метроа, казао је Ђилас.

Он је подсетио да је генералним планом предвиђено да се Лука Београд измести на другу обалу реке, „јер није логично да буде на два-три километра од центра града”.

„Будући да не знамо тачно чије је власништво, дао сам налог да се стане са израдом регулационих планова док се не утврди шта је чије”, истакао је Ђилас.

Лука Београд је као компанија добила земљиште на коришћење за делатност луке, али ако та компанија нема више ту делатност, шта је са земљиштем, запитао је он.

„Да ли се у том случају оно враћа граду Београду, који ће на другом месту обезбедити несметан рад луке, или припада ономе ко је купио Луку Београд. Мој логички став јесте да ако је неко неком дао бесплатно на коришћење, па он мења делатност, онда би то требало да се врати ономе који је то дао”, казао је Ђилас.