Станари сањају музеј, инвеститор планира шестоспратницу

Али станари овог блока ипак не дижу руке од ове зграде коју би желели да задрже као успомену на минула времена и златне дане српског ваздухопловства. Од ње би да направе музеј, или авио-музеј. Зато су минулог викенда са активистима организације „Не давимо Београд” протестовали против, како кажу, најављеног рушења.

– Закупцима који послују у овој згради наложено је да се иселе и то је био знак за узбуну у комшилуку. Ми смо видели и идејно решење из кога смо сазнали да је у плану рушење свега осим предње фасаде иза које ће бити подигнута шестоспратница. Не знам ни коме смо се све обраћали како бисмо сачували овај важан део наше историје. Писали смо председнику новобеоградске општине, градоначелнику, па чак и председнику републике – прича Драган Мисковић који се са својим комшијама бори за спас „Икаруса”.

Из „Неимара В” за „Политику” тврде да објекат „Икаруса” неће бити сравњен за земљом, већ да је у плану његова „реконструкција, доградња, надградња и адаптација”.

– У току је израда пројектне и техничке документације после чега ћемо предати захтев надлежнима за издавање одобрења за извођење радова – кажу у предузећу „Неимар В”.

Та фирма са „Кемоимпексом” власник је парцеле у Грамшијевој улици и зграде на њој, потврдили су у општини Нови Београд.

Фабрика пилота Димитрија Коњовића, брата композитора Петра Коњовића, изграђена по пројекту познатог земунског архитекте Фрања Јенча, национализована је после Другог светског рата.
Очеву имовину пред Агенцијом за реституцију сада потражују Димитријев син Слободан и ћерка Катарина.

– Предмет захтева је предузеће „Икарус”: земљиште, зграде, машине, фабричке инсталације, возни парк, намештај и алат. Поступак је у току – кажу у овој агенцији.

Херојска традиција

Власник „Икаруса” Димитрије Коњовић ушао је у историју као први пилот који је потопио подморницу. Кад је погодио пловило, он се својим хидро-авионом спустио и спасао француске војнике који су успели да испливају за шта је добио почасну диплому Француске за храброст, хуманост и милосрђе у Првом светском рату.

Херојску традицију наставило је да негује предузеће основано 1923. године у Новом Саду, а неколико година касније пресељено у Београд. У фабрици су се састављале летелице које су чувале српско небо од нацистичких авиона на почетку Другог светског рата, а његови конструктори су за време окупације постајали домаћи агенти одговорни за саботаже непријатеља и онеспособљавање њихових авиона. Успомену на храбре раднике чува и спомен-плоча са око четрдесетак имена палих бораца, која се налази на овом здању.