Сећање на Приштевце

Прошло је осамнаест година од како смо напустили Приштину. Неки се сећају да је то бежање из свога у туђе било оваквих летњих дана који се нису могли разазнати од измаглице коју су стварале бомбе. Неки ће на јесен обележити пунолетство свог избеглиштва.

Али, смрћу члана породице, многи почињу другачије да мере време... Последњих година пред рат у Приштини често смо били у погребним поворкама јер нас је било толико да смо се готово сви међусобно познавали.

Сада смо расејани на различите стране и немамо начина да се саберемо и заједнички сетимо честитих, а ненаметљивих наших суграђана који су својим радом и животом оставили траг за вечита времена, понајпре у своме граду.

Подсетићемо овде (због ограниченог простора) само на њих двојицу, а било их је много који су нас напустили у последњих годину дана.

Песникиња, живи у Нишу и Грачаници

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ