Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Коментари

26.07.2017 у 10:00

Лето је време сећање на велике жртве Срба на Косову и Метохији. Осамнаестог јула служен је парастос у Великој Хочи. Помен несталим и киднапованим лицима из њиховог краја. Више од осамдесет особа је нестало из Велике Хоче, Ораховца, Оптеруше, Зочишта, Ратковца... Премного за тако малу средину благих, трпељивих Срба. Претужно је када изговоре презиме па схватимо непојмљиво да има четири-пет жртава из једне породице. Страшно је када помислимо да су под топлим небом и непрегледним редовима родних винограда комшије комшијама ископале кречну јаму само зато што су Срби. А говорили су сви једним истим „раовачким језиком“, на шта су поносни када их неко пита. Говоре и сада. Поред споменика у који су уклесана имена више од осамдесет недужних душа дошла је само једна бакица одевена у димије са

Коментари

21.06.2017 у 10:00

Сећање на Приштевце

Прошло је осамнаест година од како смо напустили Приштину. Неки се сећају да је то бежање из свога у туђе било оваквих летњих дана који се нису могли разазнати од измаглице коју су стварале бомбе. Неки ће на јесен обележити пунолетство свог избеглиштва. Али, смрћу члана породице, многи почињу другачије да мере време... Последњих година пред рат у Приштини често смо били у погребним поворкама јер нас је било толико да смо се готово сви међусобно познавали. Сада смо расејани на различите стране и немамо начина да се саберемо и заједнички сетимо честитих, а ненаметљивих наших суграђана који су својим радом и животом оставили траг за вечита времена, понајпре у своме граду. Подсетићемо овде (због ограниченог простора) само на њих двојицу, а било их је много који су нас напустили у

Коментари

21.07.2016 у 08:15

И сада тражим добре примере

Поводом текста Неџмедина Спахиуа „Косовска Митровица – барикаде или мостови”, од 14. јула Када се говори о људским (не)делима на Косову и Метохији, најчешће се мисли уопштено на читав народ – Албанци упиру прст на Србе и обрнуто. Тада губимо из вида оно добро у нама. Чињеница је да смо ми који смо живели у Приштини, Призрену, Косовској Митровици, Пећи давали црвено јаје за Васкрс и добијали тацну кадаифа или баклаве за Бајрам. Дакле, били смо подељени на добре и лоше људе. Чак и у оно време када су нам професори на факултету били Албанци, нисмо имали отпор. Били су то строги или благи професори. С пијететом ћу споменути професора Партизана Шуперку. И када је наше корзо у Приштини било подељено, па смо једном страном шетали ми Срби док су другом страном исте улице шетали

Коментари

23.04.2016 у 08:15

Још једна туга у тужној Приштини

Ако пођемо од претпоставке да смо сви добри, ми који смо живели и волели Приштину, најбољи међу нама био је Миомир – Mића Дрмончић. Ако претпоставимо да смо мање-више лоши људи – он је једнако био добар. Није се могао упоредити ни са ким другим, јер је просто био посебан. Када смо сви отишли из Приштине, породица Борисава – Боре Дрмончића, бившег логораша, остала је у својој кући са чврстим заветом да је никада не напусти и не прода. Многи су се чудили тако тврдој одлуци којој су Дрмончићи остајали доследни. Неки су осуђивали, неки су претили, други пак досађивали нудећи суме које они нису желели нити да упамте... Породично огњиште за њих је било светиња. Седамнаест година није мало. По неколико месеци остајали су без струје и без телефона. Фасада куће је сва „изубијана“

Остали коментари

02.07.2014 у 15:00

На Газиместану

На Видовдан излазимо на Газиместан да нас види дан и да око напунимо видела. Свако ко дође на ово свето место има осећај да се бар мало уздигао од земље ка небу. Али, зашто се свако ко дође на Газиместан узнесе мало више него што треба, па помисли да је бољи него што јесте, да је бољи од других? Никада ми није било јасно зашто вечито меримо ко је „српскији” Србин. Чак и када долазимо на...

Погледи са стране

02.12.2013 у 15:00

Oдлазак приштинске хероине

Ове јесени Приштевци су поново дошли на задушнице. Леп јесeњи дан, а гробље најзад очишћено од корова и трња. Углавном исти људи долазе на овај дан, али сваки пут откривамо промене у животу гробља. Да, гробље у Приштини живи свој живот, с једне стране, док се на другој страни гасе ретке усамљене српске душе које су решиле да над овом земљом заувек трепере. Сахранили смо у овој години Бору...

Остали коментари

20.02.2013 у 15:00

Искре живота у Грачаници

У Грачаници је у току 2012. године рођено 411 беба. Предшколска установа „Ђурђевак” је за школску 2012–2013. уписала 136 предшколаца у објектима у Грачаници, Брњици и Сушици. Тренутно предшколска установа брине о 395 малишана у осам објеката приштинске енклаве. Деца од годину дана до предшколског узраста добијају три оброка дневно, а у вртићу постоји целодневни боравак. Истовремено, у сарадњи...

Погледи

05.08.2011 у 22:00

Косметски дневник

Аутобус који саобраћа на релацији Грачаница – Ниш – Грачаница превози и ових дана путнике уредно и на Мердару пролази релативно брзо, са уобичајеном процедуром. Сваког јутра смењују се приче – од оне ране јутарње да је и овај пролаз блокиран, „тај и тај није прошао“, преко приче човека који је био код адвоката у Приштини, па је био у (не)прилици да гледа пролазак погребне поворке убијеног...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: Радмила Тодић-Вулићевић