Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Komentari

26.07.2017 u 10:00

Leto je vreme sećanje na velike žrtve Srba na Kosovu i Metohiji. Osamnaestog jula služen je parastos u Velikoj Hoči. Pomen nestalim i kidnapovanim licima iz njihovog kraja. Više od osamdeset osoba je nestalo iz Velike Hoče, Orahovca, Opteruše, Zočišta, Ratkovca... Premnogo za tako malu sredinu blagih, trpeljivih Srba. Pretužno je kada izgovore prezime pa shvatimo nepojmljivo da ima četiri-pet žrtava iz jedne porodice. Strašno je kada pomislimo da su pod toplim nebom i nepreglednim redovima rodnih vinograda komšije komšijama iskopale krečnu jamu samo zato što su Srbi. A govorili su svi jednim istim „raovačkim jezikom“, na šta su ponosni kada ih neko pita. Govore i sada. Pored spomenika u koji su uklesana imena više od osamdeset nedužnih duša došla je samo jedna bakica odevena u dimije sa

Komentari

21.06.2017 u 10:00

Sećanje na Prištevce

Prošlo je osamnaest godina od kako smo napustili Prištinu. Neki se sećaju da je to bežanje iz svoga u tuđe bilo ovakvih letnjih dana koji se nisu mogli razaznati od izmaglice koju su stvarale bombe. Neki će na jesen obeležiti punoletstvo svog izbeglištva. Ali, smrću člana porodice, mnogi počinju drugačije da mere vreme... Poslednjih godina pred rat u Prištini često smo bili u pogrebnim povorkama jer nas je bilo toliko da smo se gotovo svi međusobno poznavali. Sada smo rasejani na različite strane i nemamo načina da se saberemo i zajednički setimo čestitih, a nenametljivih naših sugrađana koji su svojim radom i životom ostavili trag za večita vremena, ponajpre u svome gradu. Podsetićemo ovde (zbog ograničenog prostora) samo na njih dvojicu, a bilo ih je mnogo koji su nas napustili u

Komentari

21.07.2016 u 08:15

I sada tražim dobre primere

Povodom teksta Nedžmedina Spahiua „Kosovska Mitrovica – barikade ili mostovi”, od 14. jula Kada se govori o ljudskim (ne)delima na Kosovu i Metohiji, najčešće se misli uopšteno na čitav narod – Albanci upiru prst na Srbe i obrnuto. Tada gubimo iz vida ono dobro u nama. Činjenica je da smo mi koji smo živeli u Prištini, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici, Peći davali crveno jaje za Vaskrs i dobijali tacnu kadaifa ili baklave za Bajram. Dakle, bili smo podeljeni na dobre i loše ljude. Čak i u ono vreme kada su nam profesori na fakultetu bili Albanci, nismo imali otpor. Bili su to strogi ili blagi profesori. S pijetetom ću spomenuti profesora Partizana Šuperku. I kada je naše korzo u Prištini bilo podeljeno, pa smo jednom stranom šetali mi Srbi dok su drugom stranom iste ulice šetali

Komentari

23.04.2016 u 08:15

Još jedna tuga u tužnoj Prištini

Ako pođemo od pretpostavke da smo svi dobri, mi koji smo živeli i voleli Prištinu, najbolji među nama bio je Miomir – Mića Drmončić. Ako pretpostavimo da smo manje-više loši ljudi – on je jednako bio dobar. Nije se mogao uporediti ni sa kim drugim, jer je prosto bio poseban. Kada smo svi otišli iz Prištine, porodica Borisava – Bore Drmončića, bivšeg logoraša, ostala je u svojoj kući sa čvrstim zavetom da je nikada ne napusti i ne proda. Mnogi su se čudili tako tvrdoj odluci kojoj su Drmončići ostajali dosledni. Neki su osuđivali, neki su pretili, drugi pak dosađivali nudeći sume koje oni nisu želeli niti da upamte... Porodično ognjište za njih je bilo svetinja. Sedamnaest godina nije malo. Po nekoliko meseci ostajali su bez struje i bez telefona. Fasada kuće je sva „izubijana“

Ostali komentari

02.07.2014 u 15:00

Na Gazimestanu

Na Vidovdan izlazimo na Gazimestan da nas vidi dan i da oko napunimo videla. Svako ko dođe na ovo sveto mesto ima osećaj da se bar malo uzdigao od zemlje ka nebu. Ali, zašto se svako ko dođe na Gazimestan uznese malo više nego što treba, pa pomisli da je bolji nego što jeste, da je bolji od drugih? Nikada mi nije bilo jasno zašto večito merimo ko je „srpskiji” Srbin. Čak i kada dolazimo na...

Pogledi sa strane

02.12.2013 u 15:00

Odlazak prištinske heroine

Ove jeseni Prištevci su ponovo došli na zadušnice. Lep jesenji dan, a groblje najzad očišćeno od korova i trnja. Uglavnom isti ljudi dolaze na ovaj dan, ali svaki put otkrivamo promene u životu groblja. Da, groblje u Prištini živi svoj život, s jedne strane, dok se na drugoj strani gase retke usamljene srpske duše koje su rešile da nad ovom zemljom zauvek trepere. Sahranili smo u ovoj godini Boru...

Ostali komentari

20.02.2013 u 15:00

Iskre života u Gračanici

U Gračanici je u toku 2012. godine rođeno 411 beba. Predškolska ustanova „Đurđevak” je za školsku 2012–2013. upisala 136 predškolaca u objektima u Gračanici, Brnjici i Sušici. Trenutno predškolska ustanova brine o 395 mališana u osam objekata prištinske enklave. Deca od godinu dana do predškolskog uzrasta dobijaju tri obroka dnevno, a u vrtiću postoji celodnevni boravak. Istovremeno, u saradnji...

Pogledi

05.08.2011 u 22:00

Kosmetski dnevnik

Autobus koji saobraća na relaciji Gračanica – Niš – Gračanica prevozi i ovih dana putnike uredno i na Merdaru prolazi relativno brzo, sa uobičajenom procedurom. Svakog jutra smenjuju se priče – od one rane jutarnje da je i ovaj prolaz blokiran, „taj i taj nije prošao“, preko priče čoveka koji je bio kod advokata u Prištini, pa je bio u (ne)prilici da gleda prolazak pogrebne povorke ubijenog...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Radmila Todić-Vulićević