Leto je vreme sećanja na stradale Srbe

Leto je vreme sećanje na velike žrtve Srba na Kosovu i Metohiji.

Osamnaestog jula služen je parastos u Velikoj Hoči. Pomen nestalim i kidnapovanim licima iz njihovog kraja. Više od osamdeset osoba je nestalo iz Velike Hoče, Orahovca, Opteruše, Zočišta, Ratkovca... Premnogo za tako malu sredinu blagih, trpeljivih Srba. Pretužno je kada izgovore prezime pa shvatimo nepojmljivo da ima četiri-pet žrtava iz jedne porodice. Strašno je kada pomislimo da su pod toplim nebom i nepreglednim redovima rodnih vinograda komšije komšijama iskopale krečnu jamu samo zato što su Srbi. A govorili su svi jednim istim „raovačkim jezikom“, na šta su ponosni kada ih neko pita. Govore i sada.

Pored spomenika u koji su uklesana imena više od osamdeset nedužnih duša došla je samo jedna bakica odevena u dimije sa širokom manžetnom i tkanom pregačom, što je prepoznatljiv folklor ovoga kraja. Kao i jezik. Kao i vino posle koga ne možete da isperete flašu – ostaje trajno obojena. Ovi ljudi okupljeni oko spomenika nisu mogli da pomisle da će vinom zalivati grobove svojih rođenih mučenika. Niti da će ih u Hoči ostati tako malo da im broj duša koje bitišu ovde uvećava trinaest crkava u samom selu i manastir Zočište gde redovno nalaze okrepljenje. Sazdani su tako da i dalje nikoga ne mrze, nikoga ne optužuju niti proklinju. Sve su prepustili nebeskoj pravdi.

Pesnikinja, živi u Gračanici

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU