Велики повратак мале књижаре из краја

У међувремену су успели да сруше два табуа – да млађе генерације не занимају књиге и да је време малих књижара иза нас. Док разговарамо у књижари-кафеу коју су недавно отворили у улици Цара Лазара, једној од оних мирних уличица око Кнез Михаилове које нису изгубиле шарм, две двадесетогодишњакиње разгледају књиге. У време када велики ланци уништавају концепт мале књижаре из краја, Бевц је желео да му да нови смисао.

„Некада су све књижаре биле такве, нисмо имали овај индустријски моменат. Као дечак сам био љубитељ жанровске књижевности, читао сам научну фантастику. То су била ретка места на којима сте могли да нађете сјајне издаваче попут Кентаура или Полариса. Нико те није дирао ако стојиш пола сата, сат и читаш. Кад у џепу стежеш цркавицу коју си скупио за књигу мораш да будеш сигуран да је то она права, јер ћеш можда тек за месец или два имати новац за следећу”, каже овај четрдесет петогодишњак чије се лице озари када говори о пређеном путу.

Од времена када је градио свој читалачки укус у књижари „Бата”, књижарство је прошло кроз преображај. Посао су преотели велики ланци који су нудили јефтиније књиге не обраћајући много пажњу на квалитет, а онда се појавио Амазон, највећа онлајн књижара.

„Мале књижаре су боље прошле под ударом Амазона. Амазон може да има већу понуду и да буде јефтинији, али не може да понуди атмосферу мале књижаре, кафу уз књигу, осећај да си део заједнице”, каже Бевц. „Кључ је познавати тржиште и држати корак са временом, а да при том не изгубите душу”. 

У његовој књижари нећете угледати насловне стране са ликом хит списатељица, али ћете наћи књиге Геопоетике, Клиа, Архипелага и мањих издавача из Србије. Услови су, каже, бољи него у великим ланцима. „Приступ није лихварски, њима иде 60 одсто нама 40. У великим ланцима је 50-50”, истиче. Ту су и књиге хрватских, босанских и црногорских аутора, попут Миљенка Јерговића, Зорана Ферића, Бекима Серјановића, Балше Брковића, Алена Мешковића и издавача са којима сарађују, сарајевског Буyбоока, хрватске Фрактуре и подгоричке Нове књиге.

Шта је са српским писцима? „Недостаје нови талас аутора. Издавачка сцена је јача код нас, али у региону има квалитетнијих писаца. Изузетак је неколико млађих аутора, попут Табашевића. Издавачи морају да преузму ризик. Довољно смо порасли да можемо да извучемо ауторе на светлост дана и заљуљамо сцену”, каже уредник Бооке.

У томе не очекује помоћ државе. „Ове године смо на откупу добили мање од 7.000 евра, од тога можемо да објавимо две јефтиније књиге. То није помоћ, ја сам им дао књиге, они мени новац. Нико нам није понудио подршку, смањио порез или учинио неки конкретан гест. За разлику од српских, хрватски издавачи се искључиво ослањају на помоћ државе, због чега су цене хрватских књига 20 и 30 евра, док су у Србији једва пет, шест. Наш буџет за откуп књига за библиотеке је четири пута мањи него у Хрватској. Многе наше књиге нису откупљене зато што није било новца. О томе треба размишљати јер се генерације читалаца формирају у библиотекама. Свако има новац за чланарину и у библиотеци би требало да нађе књигу која га занима”, каже Бевц. Понуда би била боља, сматра он, када би се конкурси одржавали два пута годишње. „Књиге које су објављене прошле године тек сада испоручујемо јер је завршен откуп. У библиотеке стижу са годину и по дана закашњења”.

Књиге на латиници због извоза

Боока извози своје књиге у регион и увози писце у Србију. Књиге објављују на латиници јер сматрају да ће тако имати више читалаца. „То је писмо које користе људи свих националности који живе у Србији. Наше књиге се извозе, део тиража одлази у Хрватску, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Одсекли бисмо се од тих тржишта када бисмо објављивали на ћирилици”, каже поводом мера за заштиту ћирилице које предлаже Министарство културе, а које подразумевају боље услове за издања на ћирилици. „У неким случајевима то има смисла. На ћирилици смо објавили књиге Виктора Пељевина, са деловима на енглеском, пошто се он завитлава на тај начин. Треба да знамо ћирилицу, она се учи у школи, државни документи су на ћирилици, али колико ће да се користити то је ствар избора. Давати предност књигама и издавачима који објављују на ћирилици је дискриминација. Зар ће ђубре штампано на ћирилици имати предност у односу на Нобеловца на латиници?”. Боље би било, каже, да се угледамо на авангардне претке, попут зенитиста. Овакве мере нас, сматра, искључују из светских токова.