Приступачнија цена лека не значи лошији квалитет
Широм Европе, током протеклих година, спроведено је низ реформи усмерених на умањење трошкова или преусмеравање ресурса ка најважнијим областима здравствене заштите. И српско здравство мучи исто питање – како ограничити расходе, а у исто време одржати квалитет здравствене заштите и доступност квалитетних лекова? Један од ослонаца за стабилно функционисање система свакако је домаћа фармацеутска индустрија.
Захваљујући домаћим произвођачима лекова, осигурано је редовно снабдевање тржишта, а грађани Србије лече се квалитетним генеричким лековима, оним истим којима се лече и пацијенти у високоразвијеним земљама Европе, каже др Оливера Беуковић, сениор директор стратешког маркетинга компаније „Хемофарм”.
Квалитет лечења императив је за пацијенте и лекаре. Генерички лек је висококвалитетан фармацеутски производ, развијен по узору на одговарајући иновативни, односно оригинални лек и користи се у истим индикацијама и једнаким дозама као и оригинални лек. Пацијент добија савремену и ефикасну терапију И то по повољнијој цени. Ипак, јавност у Србији често не разуме везу генеричког и оригиналног лека, па се пацијенти неретко питају шта је то генерички лек, зашто је јефтинији и значи ли то да је лошији.
„Недовољна информисаност рађа заблуде које у овом случају могу нанети највише штете болесним људима”, упозорава др Оливера Беуковић и објашњава:
– Појави генеричког лека претходи развој иновативног (оригиналног) лека. Главна одлика иновативног лека је да садржи активну супстанцу која до тада није коришћена у хуманој медицини. Пошто је у питању нови лек, морају се доказати његова делотворност и сигурност и зато се врше детаљна претклиничка и клиничка испитивања која иновативну фармацеутску компанију по једном леку могу коштати и више од 15 милијарди долара.
Ако се ефикасност лека докаже, наставља, компанија која је произвела лек добија патентну заштиту, односно продајни монопол лека на тржишту током 15 до 20 година (зависно од државе), чиме се тој компанији омогућава да надокнади трошкове уложене у истраживања а потом и да оствари значајан профит. Током тог периода лек је скуп и у великом броју, посебно сиромашних земаља, мање доступан свим пацијентима којима је потребан.
– Када истекне период патентне заштите и иновативна компанија изгуби ексклузивност продаје, друге фармацеутске компаније добијају право да по узору на тај иновативни лек производе нови лек који се сада зове генерички лек, једнак по саставу, квалитету, ефикасности и који се користи у истим индикацијама и једнаким дозама као и оригинални лек. Тако дакле настаје генерички лек. За развој генеричког лека није потребно понављати обимна и скупа клиничка истраживања која су обављена, у претходној фази развоја лека као иновативног, и зато генерички лек сада има приступачнију цену – објашњава докторка Беуковић.
Приступачнија цена дакле не значи никако лошији квалитет и посебно пацијенти у Србији немају разлога за забринутост јер сви представници домаће фармацеутске индустрије производе квалитетне генеричке лекове. И лекари у болницама и изабрани лекари у домовима здравља најчешће прописују генеричке лекове, како у Србији, тако и широм света. Примера ради, 80 одсто лекова који се прописују на рецепт у САД јесу генерички лекови. Ипак, пацијенти у Србији питају да ли је генерички лек једнако ефикасан као оригинални, да ли даје једнако добар резултат у лечењу?
Свакако, уверава др Оливера Беуковић: генерички лек садржи исту концентрацију активне супстанце и има исти терапијски ефекат у организму као и иновативни лек по узору на који је настао. То се проверава и доказује строгим студијама о биоеквиваленцији. Наиме, студијом биолошке еквиваленције мора да се потврди да је лековита супстанца у организму расположива у истој концентрацији и у истом времену за генерички лек као и за оригинални што је недвосмислен доказ једнаке ефикасности оба лека. Једина разлика може да буде, на пример, у боји лека, дакле у помоћним супстанцама које се користе да би се формулисао одређени фармацеутски облик, али те супстанце немају фармаколошко деловање, немају терапеутске ефекте.
Да ли је генерички лек једнако квалитетан као оригинални – још је једно од питања.
– Наравно. За развој генеричког лека користе се најновија техничко-технолошка и медицинска сазнања. Лек се региструје, односно добија дозволу за промет у одређеној земљи тек ако испуни све захтеве регулаторних тела, што значи да поседује све неопходне податке који потврђују да су квалитет и ефикасност генеричког лека одговарајући с оригиналним – изричита је др Беуковић.
Закони о здравственој заштити и здравственом осигурању гарантују грађанима Србије стално унапређење здравствене заштите и достизање највишег могућег нивоа очувања здравља, а лекарима гарантују право да пацијенту прописују одговарајући лек с Листе лекова и да имају слободу избора у циљу одабира најадекватније терапије за одређеног пацијента. Квалитет лечења је најважнији а за његово постизање изузетно је важна домаћа фармацеутска индустрија.
– Зато је очување домаће фармацеутске индустрије од пресудне важности за здравствени систем, за квалитет лечења, за сигурност пацијената, за редовно снабдевање тржишта висококвалитетним генеричким лековима, а по ценама које су повољније – поручује др Оливера Беуковић, сениор директор стратешког маркетинга компаније „Хемофарм”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


