Бивши директор „Србијанке” ослобођен оптужби
Некадашњи директор ваљевске „Србијанке”, бивши заменик савезног министра привреде и посланик СПС-а Слободан Бата Ђоковић ослобођен је оптужбе за злоупотребу службеног положаја одговорног лица.
Поступак је трајао више од шест година, а коначну ослобађајућу пресуду је прошле недеље донео Апелациони суд у Београду, који је одбио жалбу вишег јавног тужиоца и потврдио ослобађајућу пресуду Вишег суда у Београду.
Ђоковић је ухапшен 2010. године и провео је седам месеци у притвору. Због неоснованог притвора тужиће државу. Не зна колико ће тражити на име одштете. Одлуку о томе препустио је свом адвокату.
У оптужници, коју суд није прихватио, било је наведено да су Слободан Ђоковић и Никола Кангрга, као директори предузећа „Кобест” из Младеновца, заједно са Едом Булатом, власником фирме „Капитен Це-продукт”, од краја 2004. до септембра 2006. године, „по претходном договору и искоришћавањем положаја и овлашћења”, на штету „Кобеста” прибавили Булатовој фирми противправну имовинску корист од око седам милиона динара. Ђоковић је био оптужен да је као директор „Кобеста” дао усмени налог да се прокњиже фактуре на име услуга испитивања тржишта у износу од пет милиона динара и да се за тај износ умањи обавеза „Капитена”.
Тужилаштво је тврдило да је у питању фиктиван посао за услуге закупа паноа и испитивања тржишта, али су вештачења и супервештачења показала да је реч о стварном послу који је завршен на обострано задовољство.
У образложењу ослобађајуће пресуде наводи се да суд није могао да утврди да је између оптужених постојао претходни договор, нити да је радњама оптужених једном предузећу прибављена имовинска корист, а другом нанета штета.
„Првостепени суд је правилно поступио када је услед недостатка доказа о одлучним чињеницама ослободио окривљене”, наводи се у правноснажној одлуци Апелационог суда у Београду.
„Нема тих пара које могу надокнадити статус мојих синова”, каже седамдесетогодишњи Ђоковић.
Има четири сина, који су успешни у својим професијама и раде одговорне послове, па сматра да је његовим притварањем нанета штета њиховом угледу.
„Могло се поставити питање како син може да буде добар инспектор за привредни криминал или добар професор на факултету ако му је отац оптужен за злоупотребу положаја”, каже Ђоковић у кратком разговору за „Политику”.
Ослобађајуће пресуде нису честе, али су доказ да постоји правна држава јер тамо где нема доказа – нема ни кривице. Апсурдна је ситуација у којој је терет доказивања на тужилаштву, а притом судови плаћају одштете када донесу ослобађајуће пресуде. Неколико судова било је у блокади рачуна због великих одштета грађанима који су судским пресудама били ослобођени кривице.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
