Како су Тита дочекивали у Африци
Сам наслов „Тито у Африци – слике солидарности” већ многе на први поглед асоцира на церемонијалне дочеке које су Јосипу Брозу приређивали домаћини у бројним земљама тог континента.
Сва та путовања забележена су оком фотоапарата и камера, али је важно и оно што се дешавало иза њих, а то је политика коју је наша земља водила тада као и антиколонијализам који је Африци био важан.
О свему томе говори изложба која се у уторак отвара у Музеју Југославије у 19 сати, на којој ће бити приказано преко 130 фотографија из фонда ове институције, уз експонате из приватних колекција породица Душана Лалевића и Мирка Ловрића, као и из Музеја афричке уметности – збирке Веде и др Здравка Печара, Архива Југославије и Филмских новости.
Забележени су сусрети са значајним историјским личностима, међу којима су етиопски цар Хајле Селасије, египатски председник Абдел Гамал Насер, и први премијер и председник Гане Кваме Нкрумах. Поред фотографија, ту су и филмски записи, поклони које су Тито и Јованка Броз примили и који се данас чувају у музејском фонду, изводи из писања афричке штампе о овим посетама, као и документа и белешке које објашњавају околности у којима се све дешавало. Биће изложен и фотоапарат који је користио Тито у улози фотографа. Поставка је део пројекта „Socialism Goes Global” Универзитета у Ексетеру и Музеја Југославије, у којем су учествовали Радина Вучетић, историчарка (Универзитет у Београду), Пол Бетс, историчар (Универзитет у Оксфорду), Ана Сладојевић, независна кустоскиња и теоретичарка уметности, Мирјана Славковић, кустоскиња Музеја Југославије, и Радован Цукић, кустос Музеја Југославије.
– У овом пројекту бавили смо се односима земаља другог и трећег света, то је један комплетно нови поглед на Хладни рат, где се одједном као важни актери помињу мале земље. Једна од тих земаља била је и наша. Била сам фасцинирана архивом фотографија у Музеју Југославије, посебно када сам схватила колико озбиљних прича има та колекција, од међународних односа, до модернизацијске улоге коју је Југославија имала, уз солидарност према другим земљама, антиколонијализам и антирасизам – каже Радина Вучетић, једна од аутора текстова у књизи која на два језика (српском и енглеском) прати изложбу и све што је изложено ставља у посебан контекст.
Поставка која траје до 3. септембра потом одлази у Оксфорд, па у Лос Анђелес. Додатне детаље откривају Ана Сладојевић и Мирјана Славковић.
– Када су у питању фотографије, које су настале радом кабинета председника републике од 1947. до 1980, битно је рећи да оне имају двоструко читање: на први поглед, део су протокола који подсећа својом иконографијом на колонијално доба, али, када се знају додатни детаљи, оне добијају сасвим друго значење. Фотографија на којој је Тито са Хајле Селасијем, и на којој носи оглавље са лављом гривом, добија свој прави смисао тек ако знамо да је снимљена на месту битке код Адуе, где је етиопска војска победила Италијане и на том месту му је тај поклон и дарован – кажу кустоскиње изложбе.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
