Стабилократија

Кључна реч ових дана је „стабилност“. Са разних адреса у Европској унији кажу још и како је демократија наводно лоша уколико није стабилна. У Бриселу демократија као да није на цени, посебно кад је реч о другим, мање развијеним државама чије елите потцењују а бираче презиру. Говори се о „стабилократији“.

Волфганг Петрич, аустријски дипломата и бивши гувернер Босне и Херцеговине, хвали Србију као регионални фактор стабилности. Тврди да је званична Србија одолела провокацијама. Дакле, у региону постоје и неки центри нестабилности које, разумљиво, не именује. Стабилност би требало да подразумева постојаност и, макар у извесној мери, непроменљивост. Петрич ипак говори о даљој афирмацији косовске „државе“ коју Србија и УН не признају. Дакле, готово деценију после једностраног признања државности Косова „стабилност“ значи њену безусловну државну афирмацију. Нестабилност пак подразумева свако спомињање пуних права тамошњег српског народа или права Републике Србије. За ум типа Петричевог Србија је вероватно нешто као дивља отпадница од међународног поретка која је некада била напала „репубљик косова“, извршила тамо геноцид, населила део те међународно признате државе и сада прави проблеме око успостављања добросуседских односа. Нестабилно је и у Босни и Херцеговини. 

Напредни клуб

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ