Ново злато Милици Мандић

Освета за Гјоннгџу и Чељабинск

Трећи пут у каријери Милица Мандић се у финалу 23. првенства света борила с Хјери Ох из Јужне Кореје, други пут пред њеном публиком. И претходна два дуела водиле су на светским шампионатима. У првом 2011. у Гјонгџуу, такође у Јужној Кореји, изгубила је са 7:4 у полуфиналу од три и по године старије ривалке, која је први међународни успех остварила у Београду освојивши сребрну медаљу на Универзијади 2009. Тако је Мандићева у Гјонгџуу остала на бронзи а Охова је освојила сребро, а на прошлом шампионату света у Чељабинску 2015. Хјери Ох ју је савладала с 13:4 у четвртфиналу, па је Мандићевој припало пето место, а Корејка је освојила злато, међутим, није на одмет подсетити да наша репрезентативка због болне повреде (руптура стомачног мишића) тада није могла да тренира онолико колико је требало, ни да се бори онако како зна.

У четвртак у Муџуу, чини се да је Мандићева много тежи задатак имала у полуфиналу против Холанђанке Решми Огинк, с којом се борила седам пута и забележила четири победе, али која ју је у последњем дуелу 2015. у финалу „Ју-Ес опена” победила са 7:4. Полуфинални дуел је много више личио на њихова четири сусрета у којима је свака побеђивала на златни поен. И поново је одлучивао златни поен у додатној четвртој рунди , пошто је прва завршила с 2:2, друга вођством Мандићеве с 3:2, а у трећој Огинкова је дошла до изједначења после казненог поена изреченој нашој репрезентативки. Жалба тренера Драгана Јовића, и прегледање видео снимка, нису променили судијску одлуку. У додатној рунди наша репрезентативка је узела судбину у своје руке, није желела да зависи од судија и већ у првом нападу ударцем ногом у главу ривалке зарадила је не један већ три златна поена и победила с 6:4, обезбедивши себи сребро и право да се у финалу бори за злато.

А тамо ју је чекала баш Хјери Ох која је у полуфиналу у последњој рунди силовитим нападима и ударцима ногом преокренула резултат против Мексиканке Марије дел Росарио Еспинозе која је после друге рунде водила с 4:1. На крају Корејка је у финале ушла победивши чак са 15:6, док је Еспиноза, једина теквондоисткиња која има све три олимпијске медаље (злато, 2008, бронза 2012, сребро 2016) и која је била првакиња света пре десет година, морала да „подели” бронзу с Огинковом.

И у финалу Охова је желела да дође до победе по сличном сценарију, али је с силовитим нападима морала да крене много раније, јер је Мандићева повела с 4:0. Охова је до одмора смањила на 4:3, а у другој рунди наставила с муњевитим нападима у тело и преокренула резултат прешавши у вођство с 8:4. Међутим, наша репрезентативка се није уплашила. Пред последњи део борбе било је 9:7 за домаћу такмичарку, предност која јој ништа није гарантовала јер би један ударац могао све да преокрене, а Мандићева је почетком треће рунде задала два сјајна ударца у главу и повела с 13:11. Тада се Охова претворила у тајфун, почела да напада неконтролисано, а Мандићева је то кажњавала контрама а судије казненим бодовима и наша репрезентативка је победила први пут своју ривалку, убедљиво с 17:13 и први пут постала светска шампионка.

Прича за Холивуд

На победничком постољу певала је „Боже правде” уз сузе радоснице.

– И даље не могу да верујем шта смо урадили. Пресрећна сам што сам се попела на кров света. Имала сам тежак задатак испред себе: у првом колу бившу светску првакињу из Кубе, затим две добре такмичарке из Турске и Македоније, да бих полуфинале радила са једном од омиљених бораца из моје категорије Решми Огинк, према којој гајим велико поштовање, и коју сам победила на златан бод. И на крају актуелна светска и олимпијска првакиња. Још лепше ми је што сам је победила на њеном терену. Ово ми је била најтежа година до сада, две повреде за редом, али сам уз помоћ тренера Јовића и целог стручног тима успела да пребродим све препреке. Хвала Драгану Јовићу Галету, стручном тиму, репрезентацији и и свима у клубу Галеб на подршци. Хвала мојој породици, пријатељима и момку што су уз мене и кад је добро и кад је лоше – рекла је Милица Мандић пошто је примила златну медаљу.

Пресрећан је био и Драган Јовић, њен тренер од првог дана, који је заједно с њом стигао и до олимпијског злата у Лондону 2012.

– Велика, велика медаља, прво за Милицу па онда за све нас. Никада нисмо хтели да се вадимо на повреде и тражили изговор за понеки неуспех, али оно што је она прошла последње две, три године може само истински шампион. Много ми је драго због ње, још драже када знам да ни за ово такмичење због неких повреда није била 100 одсто спремна. Њена упорност, ментални склоп и жеља за успехом је довела то титуле првакиње света. Поносан сам што сам део те приче која је за – Холивуд. Не бих да будем алав, али последњег дана шампионата имаћемо на татмију још двоје такмичара и стварно верујем да можемо још – рекао је Драган Јовић, тренер репрезентације, главни тренер у Галебу и главни тренер у нашем спорту, пошто однедавно председава Програмском комисијом Олимпијског комитета Србије.

Пут до злата

У првој борби Милица Мандић је победила са 6:5 светску шампионку из 2013. Кубанку Ернандез, у осмини финала са 5:3 Туркињу Булат, бронзану са Европског првенства за такмичарке до 21 године, а у четвртфиналу са 9:8 македонску репрезентативку Матијашевићеву, власницу сребра и бронзе са европских првенстава.

У полуфиналу и финалу остварила је много убедљивије победе.

Холанђанку Огинк, бронзану с прошлог првенства Европе, победила је у полуфиналу са 6:3, а у финалу са 17:13 Корејку Хјери Ох, олимпијску шампионку из Рија (до 67 кг) која је пред својом публиком бранила титулу светске шампионке у категорији до 73 кг из Чељабинска 2015.

По победа и пораз

У четвртак у преподневном програму у Муџуу Никола Вучковић (до 63 кг) је победио Нкуебеа из Лесота с 18:3, после одустајања противника у трећој рунди, а затим изгубио од Колумбијца Гомеза с 13:11, иако је последњу рунду добио с 7:1. Гомез је стекао превелику предност у прва два дела борбе (12:4).

Александра Радмиловић (до 57 кг) је прво елиминисала Валдезову из Парагваја победивши с 20:6, а у четвртфиналу изгубила с 11:4 од победнице овогодишњег Отвореног првенства Шпаније Американке Вајт, иако је после прве две рунде водила с 3:1...

Савковићева жели медаљу

Последњег такмичарског дана 23. првенства света у Муџуу бориће се преосталих двоје репрезентативаца Србије – Нађа Савковић (до 63 кг) и Иван Карајловић (до 80 кг). Осамнаестогодишња Савковићева, такође члан Галева, заблистала је прошле године освојивши бронзану медаљу на Светском јуниорском првенству у Барнабију (до 63 кг), а данас на сениорском шампионату свету бориће се са противницом из Јапана Хирабајашијевом, која је у Барнабију елиминисала у полуфиналу (до 59 кг), док је у следећем колу чека Украјинка Јаковљева. Карајловићу (25 година), златном са последњег такмичења на Отвореном првенству Молдавије, противник у првом биће непознати Индијац Ман.

– Дуго смо се спремали за овај турнир и за мене је то фокус у овој години. Иако сам тек ушла у сениоре, имам иза себе резултате којима сам задовољна и сјајну екипу са којом тренирам. Осећам се спремно и желим да дам све од себе. Надам се да ћу Србији донети још једну медаљу – поручила је Савковићева из Јужне Кореје.