Уклоњени пси чувари

Одговорио је тако што је себи додао два нова презимена: Кураиши – по називу угледног племена из Меке из кога је потицао и пророк Мухамед – и Хусеини – по пророковим наследницима преко линије његовог унука, имама Хусеина ибн Алија.

Багдади је Исис направио као унитарну организацију са готово опсесивним степеном бирократије, прецизног рачуноводства, централно контролисане али на локалу пажљиво спровођене војно-политичко-финансијске координације. Иако никада није путовао ван Ирака и Сирије, Багдадијевим организационим способностима приписују и активну мобилизацију друштвених мрежа широм света.

Непријатељи су му одавно признали да је паметан, дисциплинован, харизматичан и – брутално насилан. Својим борцима наметнуо се као несумњив лидер иако је више инспиративни вођа него војни тактичар на терену. „Баци нас на твоје непријатеље, где год били. Пошаљи нас, ми сво твоје оштре стреле”, забележена је на видео-снимку заклетва неког младог џихадисте.

Фанатична лојалност, комбинована са високим степеном организованости Исиса, техничком обученошћу, тактичким способностима, вештим споразумима са племенским вођама сунита по Ираку и Сирији, све то створило је најопаснију терористичку организацију савременог света.

Ауторитарни лидер ослања се на неколицину поверљивих људи, мада је локалним командантима поверио да доносе одлуке, па је тако развио децентрализовану командну структуру.

У првим данима напредовања ка Мосулу 2014. исламисти су имали подршку разних мањих сунитских формација, бивших лојалиста Баас партије Садама Хусеина и његових официра који су такође имали на мети шиитску власт у Багдаду, иако та формација секулариста свакако није делила Исисову средњовековну визију калифата.

О Багдадијевим сарадницима мало се знало, а тек с временом су неке ствари почеле да се откривају. Међу најпознатијим савезницима исламиста био је лидер милитантне баасистичке милиције Накшбанди коју је предводио дугогодишњи Садамов заменик Езат Ибрахим ел Дури – Краљ пик у чувеном америчком шпилу карата, највиши функционер Садамовог режима који је избегао хапшење. Американци су за њим расписали награду од 10 милиона долара.

Касније се испоставило да је савезништво било лабаво. Исис је тражио да им се сви без изузетака покоре. Онима који су то одбијали следила је егзекуција. Порука је била јасна: Исис је једини, људи морају да га следе или одустану од оружја. Исламисти су предострожно желели да отклоне све могуће опасности у земљи ломљивих савезништава.

Дуго се није знало шта је са Дуријем. Претпостављало се да је побегао за Сирију. Вести о његовој смрти, на бојишту или због лошег здравља, често су обилазиле свет све док се 2016. није огласио видео-поруком послатом саудијској телевизији Ал Арабија у којој позива на отпор иранској шиитској „хегемонији”. Како није помињао Исис, постало је јасно да се придружио Саудијцима који су део антиисламистичке коалиције.

Значајна фигура исламиста био је Абу Мухамед ел Аднани, Сиријац рођен 1977. у Идлибу. На сајтовима милитаната стоји да је под именом Таха Субхи Фалаха одрастао уз „љубав према џамији” и да је пасионирани читалац књига. Био је међу првима странцима који су придружили војном отпору Американцима у Ираку, због чега је у САД проглашен за „глобалног терористу”, а његова глава процењена је на пет милиона долара.

Аднани, познат као добар оратор, представио је декларацију о проглашењу калифата на пет језика и био је званични гласноговорник Исиса. С временом је означен као главни стратег Исламске државе и архитекта спољних операција – напада на циљеве по Западу и за координацији са „усамљеним вуковима”.

Његови позиви на убијање „неверника” и шиитских „јеретика” довели су 2016. до пуцњаве у ноћном клубу у америчком граду Орланду, напада камионом на шеталишту у Ници и најкрвавијег рамазана у Багдаду после акције бомбаша самоубице. Августа 2016. убијен је у америчком ваздушном нападу у сиријској провинцији Алепо.

Само за месец дана од заузимања Мосула око 2.000 људи пришло је исламистима. Један од њих био је и Абу Муслим ел Туркмани, пуковник Фадел Ахмад ел Хајали који је у Садамово време био у војној обавештајној служби и Републиканској гарди. Придружио се сунитском отпору после инвазије 2003. и био је један од затвореника у Камп Буки.

Откако је пришао исламистима, организовао је велику офанзиву лета 2014. и добио задатак да под контролом држи провинције које је Исис заузео у Ираку. Када је августа 2015. убијен у америчком нападу као Багдадијев заменик задужен за војне операције у Ираку, Туркмани је постао најистакнутији лидер исламиста који је погинуо откако су САД годину дана пре тога почела бомбардовања Ирака.

Исису је пришао и Абу Омар ел Шишани, звани „Чечен”. Рођен је 1986. у Грузији под именом Тархан Батирхвили. Са искуством борбе против руских снага, придружио се побуњеницима против Башара ел Асада 2012. и убрзо постао лојалан Багдадију.

Риђобради џихадиста командовао је офанзивама које су трећину Сирије, на границама према Ираку и Турској, ставиле под контролу исламиста. Пентагон га је називао „министром рата”, а САД су за расписале награду од пет милиона долара. „Омар Чечен” погинуо је у америчком бомбардовању 2016. јужно од Мосула, а Американци су потом елиминисали још двојицу истакнутих исламиста: Абу Мухамеда ел Аднанија и тадашњег Багдадијевог заменика Абу Алија ел Анбарија. У мају 2016. на истоку Сирије убијен је и Абу Сајаф, Исисов експерт за производњу нафте која је првих година била главни извор финансирања исламиста. „Ако је Багдади био чобанин, његови најближи команданти били су пси овчари”, описао их је својевремено Хишам ел Хишами, експерт који је проучавао структуру Исисовог лидерства и саветник више блискоисточних влада. Број „паса чувара” се смањивао иако су исламисти брзо налазили замене.

Сутра:

Да ли је Путин узео калифов турбан