Водећи светски инжењери у Крагујевцу

Према речима проф. др Милоша Којића, дописног члана САНУ, све веће интересовање младих истраживача за ову научну област један је од најзначајнијих резултата проистеклих из сарадње са познатим грчким научником проф. др Манолисом Пападракакисом.

– Учесници су претежно из Србије, али су уводни предавачи водећи научници из Европе и Сједињеним Америчких Држава. Међу њима је и наш драги гост професор Мауро Ферари, који већ годинама подржава и промовише научни рад младих крагујевачких инжењера, због чега му је локална самоуправа доделила Плакету Светог Ђорђа – каже професор Којић.

Организатори четврте конференције из области компјутерске механике су Српско друштво за рачунску механику, Истраживачко развојни центар за биоинжењеринг (БИОРЦ) и Факултет инжењерских наука у Крагујевцу, а покровитељи су Европско удружење за компјутерске методе у области примењених наука (ЕККОМАС), Српска академија наука и уметности и Министарство за науку, просвету и технолошки развој.

У БИОРЦ-у, који су 2009. основали професори Којић и Ненад Филиповић са Факултета инжењерских наука у Крагујевца, годинама се усавршавају наши млади истраживачи, а на пројектима које ради овај центар за биоинжењеринг тренутно је ангажовано 16 сарадника.

– Прва конференција о компјутерској механици одржана је 2006. у Крагујевцу. Имала је значајан утицај на развој истраживања у овој области. Формирано је Српско друштво за рачунску механику, а потом и БИОРЦ. Наши сарадници су објавили на стотине публикација у водећим светским часописима, а реализовано је и на десетине научних пројеката – с поносом истиче професор Филиповић.

Пре неколико година Крагујевац је постао и национални центар за биоинжењеринг, научну делатност без које се не може замислити савремена клиничка медицина. То је, у разговору за „Политику”, потврдио и професор.

– Ова научна област привлачи све више младих истраживача. Прошле године, на конференцији на Криту, учешће је узело 2.500 научника из целог света. Откуд толико интересовање? Зато што нам компјутерска механика и биоинжењеринг помажу да имамо безбедније аутомобиле, бродове, авионе, зграде у случају земљотреса, да предупредимо и пратимо болести крвних судова и срца – објашњава професор Пападракакис.

Нека од решења конкретних проблема на којима су радили крагујевачки инжењери са професором Којићем на челу пронађена су у сарадњи са нашим установама и предузећима, као што су Институт „Јарослав Черни”, Фабрика вагона у Краљеву, ЕПС. Током деценија рада на изради и примени софтвера остварена је сарадња и са универзитетима у САД (Харвард, Хјустон), али са универзитетима из Хонгконга и Брауншвајга у Немачкој.