Vodeći svetski inženjeri u Kragujevcu

Prema rečima prof. dr Miloša Kojića, dopisnog člana SANU, sve veće interesovanje mladih istraživača za ovu naučnu oblast jedan je od najznačajnijih rezultata proisteklih iz saradnje sa poznatim grčkim naučnikom prof. dr Manolisom Papadrakakisom.

– Učesnici su pretežno iz Srbije, ali su uvodni predavači vodeći naučnici iz Evrope i Sjedinjenim Američkih Država. Među njima je i naš dragi gost profesor Mauro Ferari, koji već godinama podržava i promoviše naučni rad mladih kragujevačkih inženjera, zbog čega mu je lokalna samouprava dodelila Plaketu Svetog Đorđa – kaže profesor Kojić.

Organizatori četvrte konferencije iz oblasti kompjuterske mehanike su Srpsko društvo za računsku mehaniku, Istraživačko razvojni centar za bioinženjering (BIORC) i Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu, a pokrovitelji su Evropsko udruženje za kompjuterske metode u oblasti primenjenih nauka (EKKOMAS), Srpska akademija nauka i umetnosti i Ministarstvo za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj.

U BIORC-u, koji su 2009. osnovali profesori Kojić i Nenad Filipović sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevca, godinama se usavršavaju naši mladi istraživači, a na projektima koje radi ovaj centar za bioinženjering trenutno je angažovano 16 saradnika.

– Prva konferencija o kompjuterskoj mehanici održana je 2006. u Kragujevcu. Imala je značajan uticaj na razvoj istraživanja u ovoj oblasti. Formirano je Srpsko društvo za računsku mehaniku, a potom i BIORC. Naši saradnici su objavili na stotine publikacija u vodećim svetskim časopisima, a realizovano je i na desetine naučnih projekata – s ponosom ističe profesor Filipović.

Pre nekoliko godina Kragujevac je postao i nacionalni centar za bioinženjering, naučnu delatnost bez koje se ne može zamisliti savremena klinička medicina. To je, u razgovoru za „Politiku”, potvrdio i profesor.

– Ova naučna oblast privlači sve više mladih istraživača. Prošle godine, na konferenciji na Kritu, učešće je uzelo 2.500 naučnika iz celog sveta. Otkud toliko interesovanje? Zato što nam kompjuterska mehanika i bioinženjering pomažu da imamo bezbednije automobile, brodove, avione, zgrade u slučaju zemljotresa, da predupredimo i pratimo bolesti krvnih sudova i srca – objašnjava profesor Papadrakakis.

Neka od rešenja konkretnih problema na kojima su radili kragujevački inženjeri sa profesorom Kojićem na čelu pronađena su u saradnji sa našim ustanovama i preduzećima, kao što su Institut „Jaroslav Černi”, Fabrika vagona u Kraljevu, EPS. Tokom decenija rada na izradi i primeni softvera ostvarena je saradnja i sa univerzitetima u SAD (Harvard, Hjuston), ali sa univerzitetima iz Hongkonga i Braunšvajga u Nemačkoj.