Човић: Хрвати ће живети у Херцег Босни

И у тим решењима ће, уверава Човић, „сва она подручја које је чувала Херцег Босна, која је одбранио ХВО, бити саставница простора у којем ће живети хрватски народ у БиХ”. Напомиње како у то „не треба сумњати”.

Тим поводом Радио Слободна Европа, у тексту „Човић упутио јавни позив Хрватима на пресељење”, подсећа на то да председник ХДЗ-а БиХ у јулу преузима председавање Председништву БиХ, те да користи сваку прилику да говори о реорганизацији БиХ.

У тексту се подсећа на то да је Човић почетком године за мостарску локалну телевизијску станицу први пут јавно „исцртао” границе трећег, хрватског, ентитета, да би на манифестацији „Липањска зора” најавио и измену Изборног закона БиХ, тврдећи како се неће на томе остати, већ да ће „Хрвати у реорганизованој БиХ живети на простору који је ослободио и одбранио ХВО”.

У тексту се констатује како изненађују реакције хрватске политичке и академске заједнице, па се наводе мишљења аналитичара који тврде како „нико нема право занемарити Хрвате који живе изван територије коју контролише ХДЗ БиХ”, те да је немогуће „све људе који овде живе вековима ставити у једну општину”.

Кардинал Винко Пуљић уверен је у то како „ово што се сада сугерише да се прави ентитет, а да се не дира РС, није праведно”.

„У могућност ’ускрсавања’ Херцег Босне не верује ни лидер ХДЗ-а. То и није његов истински циљ, већ политичко таласање и хомогенизација бирачког тела”, пише за „Дневник.ба” Славо Кукић, професор на Универзитету у Мостару.

Све донедавно о успостави трећег ентитета хрватски политичари у БиХ, као и они у Загребу, нису тако отворено говорили, још откако је 2001. реакцијом међународне заједнице и Сфора угушена идеја „хрватске самоуправе”, коју је заговарао Хрватски народни сабор. То је уједно био период преговарања Загреба са ЕУ о чланству, када се идеја трећег ентитета није јавно пропагирала. Али је недавно у Европском парламенту усвојена резолуција о БиХ, уз амандман уврштен по иницијативи хрватских европарламентараца, у којој се помиње и „федерализација БиХ”, што је с посебним негодовањем дочекано у Сарајеву, где су то бошњачке партије прочитале као подршку трећем ентитету.

И недавно је Човић, на обележавању 23. годишњице од оснивања Херцег Босне, рекао да се „још увек требамо окупити око једне идеје, нека то буде идеја хрватске републике Херцег Босне (ХРХБ)”.

Није мало оних који мисле да ће за ту активност, ипак, тешко наћи саговорнике међу Бошњацима, али је и добар део српских политичких партија резервисан или против те политичке идеје, јер држе да таква промена Дејтона није реална, уз напомену да Хрватима треба омогућити да кроз измене Изборног закона БиХ бирају своје представнике. „Било каква реуспостава Херцег Босне, имајући у виду нарав, историјат, сва дела, то јест недела те политичке структуре, није могућа политичким средствима и на миран начин”, проценио је недавно за „Политику” Шаћир Филандра, декан ФПН у Сарајеву.

Говорећи о могућим изменама Изборног закона БиХ на састанку регионалног политичког врха у Мостару пре неколико месеци, бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је како је „у име бошњачке стране спреман на уступке“, а хрватски премијер Андреј Пленковић „договор три стране”, који би Хрватима у БиХ омогућио да бирају легитимне представнике, описао је тада као „минимум”.