Čović: Hrvati će živeti u Herceg Bosni

I u tim rešenjima će, uverava Čović, „sva ona područja koje je čuvala Herceg Bosna, koja je odbranio HVO, biti sastavnica prostora u kojem će živeti hrvatski narod u BiH”. Napominje kako u to „ne treba sumnjati”.

Tim povodom Radio Slobodna Evropa, u tekstu „Čović uputio javni poziv Hrvatima na preseljenje”, podseća na to da predsednik HDZ-a BiH u julu preuzima predsedavanje Predsedništvu BiH, te da koristi svaku priliku da govori o reorganizaciji BiH.

U tekstu se podseća na to da je Čović početkom godine za mostarsku lokalnu televizijsku stanicu prvi put javno „iscrtao” granice trećeg, hrvatskog, entiteta, da bi na manifestaciji „Lipanjska zora” najavio i izmenu Izbornog zakona BiH, tvrdeći kako se neće na tome ostati, već da će „Hrvati u reorganizovanoj BiH živeti na prostoru koji je oslobodio i odbranio HVO”.

U tekstu se konstatuje kako iznenađuju reakcije hrvatske političke i akademske zajednice, pa se navode mišljenja analitičara koji tvrde kako „niko nema pravo zanemariti Hrvate koji žive izvan teritorije koju kontroliše HDZ BiH”, te da je nemoguće „sve ljude koji ovde žive vekovima staviti u jednu opštinu”.

Kardinal Vinko Puljić uveren je u to kako „ovo što se sada sugeriše da se pravi entitet, a da se ne dira RS, nije pravedno”.

„U mogućnost ’uskrsavanja’ Herceg Bosne ne veruje ni lider HDZ-a. To i nije njegov istinski cilj, već političko talasanje i homogenizacija biračkog tela”, piše za „Dnevnik.ba” Slavo Kukić, profesor na Univerzitetu u Mostaru.

Sve donedavno o uspostavi trećeg entiteta hrvatski političari u BiH, kao i oni u Zagrebu, nisu tako otvoreno govorili, još otkako je 2001. reakcijom međunarodne zajednice i Sfora ugušena ideja „hrvatske samouprave”, koju je zagovarao Hrvatski narodni sabor. To je ujedno bio period pregovaranja Zagreba sa EU o članstvu, kada se ideja trećeg entiteta nije javno propagirala. Ali je nedavno u Evropskom parlamentu usvojena rezolucija o BiH, uz amandman uvršten po inicijativi hrvatskih evroparlamentaraca, u kojoj se pominje i „federalizacija BiH”, što je s posebnim negodovanjem dočekano u Sarajevu, gde su to bošnjačke partije pročitale kao podršku trećem entitetu.

I nedavno je Čović, na obeležavanju 23. godišnjice od osnivanja Herceg Bosne, rekao da se „još uvek trebamo okupiti oko jedne ideje, neka to bude ideja hrvatske republike Herceg Bosne (HRHB)”.

Nije malo onih koji misle da će za tu aktivnost, ipak, teško naći sagovornike među Bošnjacima, ali je i dobar deo srpskih političkih partija rezervisan ili protiv te političke ideje, jer drže da takva promena Dejtona nije realna, uz napomenu da Hrvatima treba omogućiti da kroz izmene Izbornog zakona BiH biraju svoje predstavnike. „Bilo kakva reuspostava Herceg Bosne, imajući u vidu narav, istorijat, sva dela, to jest nedela te političke strukture, nije moguća političkim sredstvima i na miran način”, procenio je nedavno za „Politiku” Šaćir Filandra, dekan FPN u Sarajevu.

Govoreći o mogućim izmenama Izbornog zakona BiH na sastanku regionalnog političkog vrha u Mostaru pre nekoliko meseci, bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je kako je „u ime bošnjačke strane spreman na ustupke“, a hrvatski premijer Andrej Plenković „dogovor tri strane”, koji bi Hrvatima u BiH omogućio da biraju legitimne predstavnike, opisao je tada kao „minimum”.