Прегршт Теслиних чуда и понека ситница за успомену
Музеј „Николе Тесле” у Београду, који чува око 200.000 предмета најпознатијег српског научника, од почетка године имао је 52.000 посетилаца, а рекордан дневни број гостију очекује се на годишњицу Теслиног рођења, када ће улаз у здање у Крунској улици бити бесплатан.
– Збирку сувенира обогатили смо са 11 постера о животу и раду Николе Тесле. Посетиоци се махом интересују за књиге, зато је њих највише, углавном су све на енглеском језику. Наши грађани немају обичај да купују сувенире, док странци то радо и често чине – каже Соња Вукаловић, пи-ар Музеја „Николе Тесле”.
Тражња очигледно диктира понуду, па посетиоци могу да бирају између свега петнаестак сувенира изложених у стакленим витринама у улазном холу музеја. Највише је разгледница са детаљима из научниковог живота. За успомену се може купити неколико врста оловака и кутија за визит карте са угравираним Теслиним потписом. Ту су и платнени цегери и један модел мушке торбице са истим мотивом. У понуди су још и два це-деа са фотографијама из Теслиног албума.
Али, и без „подсећајућих ситница”, оно што се у музеју може видети и чути сваком посетиоцу ће дуго остати у памћењу. Осим помног разгледања Теслиних личних ствари – сата, батеријске лампе, одела, штапа и цилиндара, али и оригиналне крштенице на ћирилици, гости музеја најдуже се задржавају пред приказом хидроцентрале на Нијагариним водопадима, за чију изградњу је наш научник имао велике заслуге.
– Са њом је почело коришћење наизменичне струје и период назван Друга индустријска револуција – наглашава демонстратор Растко Вујашковић, инжењер електротехнике, који посетиоце музеја води кроз Теслине проналаске. Он је задужен и за најспектакуларнији део обиласка, када помоћу Теслиног трансформатора публици дочарава електрично пражњење, односно ствара муње усред музеја.
У посебној просторији, у којој престаје жагор посетилаца, налази се
урна у облику златне кугле, у којој се чувају земни остаци Николе Тесле. Питање да ли ће урна ту и остати поново је актуелизовано након пролећног Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. У званичном саопштењу, поновљен је став да посмртним остацима српског и светског великана никако није место међу музејским експонатима, већ да би их требало пренети у Храм Светог Саве, или на плато испред њега.
– Ми настојимо да урна остане овде. То је све што могу да вам кажем – кратко је одговорила пи-ар музеја Соња Вукаловић на наше питање да ли се на ову тему званично разговарало са највишим представницима Српске православне цркве.
У славу електрификације
Током читавог јула, у оквиру „Тесла дана” који се одржавају по четврти пут, широм Србије биће организовано мноштво изложби, предавања, туристичких тура и обилазака инспирисаних Теслиним животом и ером електрификације. Овогодишња манифестација је у знаку јубилеја – 125 година од једине посете Тесле Србији, када је почетком јуна 1892. боравио у Београду.
Путовање „времепловом”
Осим класичне поставке, Музеј „Николе Тесле” од прошле године има и јединствену виртуелну туру. Уз помоћ такозваних ви-ар наочара, посетиоци урањају у свет великог научника, кроз који их води – он „лично”. Ефектна анимација осим илузије блиског сусрета са Теслом верно реконструише просторе у којима је живео и радио: експерименталне центре у Колорадо Спрингсу и на Лонг Ајленду, хидроцентралу на Нијагариним водопадима, па чак и собу у хотелу „Њујоркер”, у којој је провео последње године. Виртуелна тура траје 25 минута (пет петоминутних сегмената). Због временских и техничких ограничења, термини морају да се закажу унапред, тако да они који дођу у музеј на рођендански дан отворених врата, неће бити у прилици да буду део Теслиног „ријалитија”
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
