Ко страхује а ко се радује због доласка „Икее”

Многе није мрзело да, још истог дана, упореде наше цене са оним у кунама, форинтама и еврима, па су већ испливале рачунице које иду у корист радњама у Загребу и Будимпешти. Специјализовани портал „Градња” изабрао је насумично десетак производа и упоредио цене у продавницама у окружењу. Рачуница је показала да правила, заправо, нема и да су се цене истих артикала разликовале и до 30 одсто. У овом, истина суженом, избору мађарска „Икеа” (у односу на нашу и Хрватску) у просеку је била нешто јефтинија.

– Многи купци похрлиће у „Икеу” и да би добро ручали. Нажалост, ценовник хране и пића у ресторану још није објављен, али верујемо да ће ћуфте бити повољне као и у њиховим осталим робним кућама – закључују шаљиво на овом порталу.

Ко се радује а ко стрепи од доласка гиганта на тржиште Србије и шта то ново доноси овај планетарно популарни трговац? Појачана маркетиншка активност и изненадни „летњи” попусти, и до 50 одсто, говоре да домаћи произвођачи намештаја са зебњом дочекују 10. август, када ће радња код Бубањ потока почети да ради. Овом сектору у последње време баш и не цветају руже. Још 2015. забележен је пад потражње за намештајем, а годишњи промет по становнику у Србији је скромних 36 евра.

Јeша Ерчић, секретар Удружења за шумарство, прераду дрвета, индустрију намештаја и папира у Привредној комори Србије (ПКС), каже да нема сумње да ће долазак ове компаније уздрмати домаће произвођаче намештаја.

– Пре свега три наша велика произвођача – „Матис” из Ивањице, „Форму идеале” из Крагујевца и „Јелу” из Јагодине – који су се позиционирали и у извозу намештаја од плочастих материјала. Они ће, бар у првих шест месеци од отварања радње, сигурно осетити долазак „Икее” – сматра Ерчић. Искуства из окружења су, додаје, различита – Бугари нису имали навику да купују намештај овог произвођача, док је у Румунији и Хрватској појављивање шведског трговца оборило продају домаћег намештаја за 45 до 50 одсто. Он указује да држава сада мора да пронађе начин како да произвођачи из Србије што безболније преброде ову ситуацију на тржишту.

– Ове компаније су озбиљне, добро позициониране и верујем да су се припремиле за појављивање овако великог играча на тржишту – каже наш саговорник, додајући да у овом тренутку само „Стандард фурничр” из Ћуприје, са својим чувеним оклагијама, има потписан уговор са „Икеом”, која на свим тржиштима проналази стратешке партнере како би снизила своје улазне цене. Каже да, колико му је познато, нико други од произвођача намештаја засад није потписао уговор са овом компанијом.

– Да ли су услови које „Икеа” нуди за њих неповољни или процењују да ће самостално на тржишту успети да остваре боље резултате, то не знамо. Анализирајући цене из каталога видимо да „Икеа” има јединствену пословну политику за регион и да се цене могу разликовати у зависности од пореске политике земље у коју долазе – објашњава Ерчић.

Из угла потрошача много тога, за почетак, добро звучи. Кућица за псе испред улаза у робну кућу, посуда за воду за љубимце, израда кухиња по мери и директна аутобуска линија на сваких 20 минута (Бежанијска коса – Бубањ поток). Уз флексибилну политику рекламација (рецимо, неупотребљена и оригинално упакована роба може се вратити у року од годину дана без икаквог образложења) и још бољу политику гаранција (пет, десет, до 25 година) – све је на страни „Икее”. Али ако се пажљивије ишчита пословна политика компаније, видимо да није све тако ружичасто. Достава и монтажа, рецимо, не улазе у цену, што практикују и поједини домаћи трговци. Транспорт крупнијих пошиљки камионом кошта 3.000 динара за територију Београда, а 5.000 динара за остале крајеве Србије. Ова услуга је скупља ако се роба поручује онлајн.