Биста легендарног директора Бео зоо врта

За 81 годину, колико је напунио београдски Зоолошки врт, прошао је кроз разне фазе. Један од најтежих периода, према речима директора Србољуба Алексића, био је осамдесетих година када је на његово чело дошао Вук Бојовић. Он је својим радом и залагањем направио зоо врт онаквим какав је и данас. За време његовог мандата ово животињско царство је обновљено, изграђено, обогаћено... У част некадашњег директора београдске оазе, на тргу је који носи његово име у „Врту добре наде” откривена биста, дело академског вајара Зорана Ивановића.

Основано давне 1936. године, престоничко животињско царство променило је осам директора. У новије време, већина се сећа Вука Бојовића на том месту. У директорску столицу сео је 1. маја 1986. године када је напустио исту функцију у трговачкој школи. До септембра 2014. године, када је преминуо, стрпљиво је скупљао камен по камен, дрво по дрво... У једно од омиљених места за разоноду у граду, за време његовог мандата стигле су бројне егзотичне врсте.

– Када је решио да се упусти у авантуру и испуни обећање да ће подићи зоо врт на ноге, пријатељи су га саветовали да се „мане ћорава посла”. Али, он је овај простор гледао очима уметника. Имао је идеју и да направи оазу на Ратном острву, али нажалост није стигао да је оствари – рекао је Душко Станојевић, Вуков велики пријатељ и дугогодишњи пријатељ Бео зоо врта.

Бојовић је цео живот посветио неизмерној љубави према животињама и, како је подсетио садашњи директор, „човек је од кога сте учили о животу”.

– Сигурно, да није њега било не бих ни ја сада стајао овде. Вук Бојовић је био мој директор четири године. То је немерљиво искуство, нарочито у овом послу. Од њега сам научио много о зоо врту, али и о животу – истакао је Алексић додајући да Зоолошки врт бележи све већи број посетилаца и да ће се руководство трудити да стално уводи новине.

Колико је Бојовић волео свој посао сведочи и прича коју је са присутнима поделила Јасмина Митровић Марић, председница Комисије за споменике и називе тргова и улица која је била породични пријатељ дугогодишњег челника „Врта добре наде”.

– На питање саобраћајног полицајца који је зауставио аутомобил у ком сам била са својим оцем и Вуком, одакле је, он је одговорио да је из зоолошког врта. Полицајац се осмехнуо, а Вук је то поновио. Рекао је „заиста јесам, одем понекад у стан да видим жену и децу, па се вратим својој кући – зоо врту” – испричала је анегдоту Митровић Марић и напомиње да његова мисија није била да направи један од најлепших зоо вртова у Европи, већ да поколењима остави васпитну, образовну институцију на отвореном од које никада није одустао као педагог.

Његови пријатељи Нићифор Аничић, заслужан за донацију белих лавова, Љиљана Браловић која је песмом послала поруку и подсећање да „на Вука нису режале звери, него људи”, Томислав Петернек, мајстор фотографије, и други познаници истакли су да град на овај начин изражава захвалност човеку који је исписао другачију слику престонице.