Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
САМИТ ЕУ – ЗАПАДНИ БАЛКАН У ТРСТУ

Подршка јединственом економском простору

„Морамо да превазиђемо ситуацију да један добија, а други губи”, рекла премијерка Србије. – Потписан уговор о транспортној заједници
Подршка јединственом економском простору
(Фото АП)
(Фото Танјуг)
(Фото Танјуг)

Шест лидера са западног Балкана подржали су на самиту у Трсту вишегодишњи Акциони план за регионални економски простор на западном Балкану (МАП). 

МАП је израђен како би омогућио неометан проток робе, услуга, капитала и квалификоване радне снаге, чинећи ову регију атрактивнијом за улагања и трговину и убрзавајући приближавање ЕУ, доносећи тако просперитет грађанима западног Балкана, наводи се у саопштењу Савета за регионалну сарадњу.

Учесници самита у Трсту сагласили су се да ће спровођење свеобухватног програма утврђеног МАП-ом захтевати посвећеност и снажну координацију и партнерство између органа власти, постојећих регионалних организација, приватног сектора, међународних организација и донатора који су активни у релевантним областима политике и Европске уније. Позвали су међународне организације, међународне финансијске институције и донаторе који подржавају реформе у областима политике из МАП-а да своје програме помоћи ускладе са утврђеним потребама у спровођењу МАП-а. 

Лидери западног Балкана и представници Европске уније потписали су у Трсту Споразум о транспортној заједници западног Балкана који ће, како је раније саопштено, дати нову перспективу инфраструктурном повезивању западног Балкана. На самиту за западни Балкан поред високих званичника региона учествују и челници ЕУ и седам чланица уније, међу којима и немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Емануел Макрон, италијански премијер Паоло Ђентилони, као и премијери или министри Аустрије, Словеније, Хрватске и Велике Британије.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је да је уговор о транспортној заједници земаља западног Балкана од огромног значаја за Србију и подвукла да је то могућност стварања јединственог транспортног тржишта и развоја региона. Министарка очекује да ће допринети интеграцији саобраћајне мреже унутар региона и са ЕУ. Тиме ће, како каже, бити уклоњене баријере, не само физичке, што подразумева изградњу нових путева и железнице, већ и нефизичке како роба не би стајала по неколико сати на границама.

„За мене је то порука и саме ЕУ да смо важни и ЕУ, али и порука нас, земаља западног Балкана, да можемо да радимо заједно, да можемо да се повезујемо и отклонимо све физичке и нефизичке баријере”, рекла је министарка Михајловић.

Самит у Трсту одржан је у оквиру иницијативе отпочете Берлинским процесом 2014. у Немачкој – с циљем поспешивања европске перспективе држава са тог подручја које су у процесу евроинтеграција и њиховог економског оснаживања и повезивања.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је изразила задовољство састанком у Трсту истакавши како је политичка стабилност у региону, односно на западном Балкану, „стабилност и за нас”.

„Ми бринемо да се све земље развију јер је политичка стабилност у региону стабилност и за нас, али реално морамо да учинимо више у том погледу”, изјавила је Меркелова.

Први сусрет немачке канцеларке и премијерке Србије: Ангела Меркел и Ана Брнабић
(Фо­то Танјуг)

Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је у Трсту да сви морамо размишљати победнички и да ћемо само на тај начин сви да добијамо. „Сви морамо да размишљамо победнички. То је вин-вин ситуација. Морамо да превазиђемо ситуацију да један добија а други губи. Морамо да размишљамо да сви добијамо”, рекла је Брнабићева.

Истакла је да је Србија посвећена регионалној сарадњи и да ће, после тешких економских мера, наставити са фискалном консолидацијом и јачањем свог економског раста. „То је немогуће без регионалне стабилности и сарадње. Ми (у Берлинском процесу) градимо везе између земаља. Посебно мислим на повезивање младих. Треба да се усредсредимо на позитивне ствари”, нагласила је Брнабићева, преноси Танјуг.

Како је констатовала, то ће нас све заједно покренути напред.

„То је најважније и то је веће од политике”, рекла је Брнабићева.

Премијерка Србије нагласила је да жели да са својим колегама из других држава ради на повезивању локалних самоуправа и између земаља како би заједно покренули локални економски развој и привукли инвеститоре. Посебно је истакла да земља западног Балкана повезује дигитализација и да је то кључ успеха за наш регион.

Према њеним речима, то је једина веза која може да нам помогне да као регион напредујемо. Председница владе је, у том контексту, подвукла значај охрабривања младих. „Они имају предузетничку енергију и зато морамо да охрабрујемо стартапе и иновационе делатности. То је развојна шанса наше земље, у којој млади виде своју шансу”, закључила је Брнабићева.

 

Кредит за реконструкцију клиничких центара

Министар финансија Душан Вујовић и потпредседник Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Дарио Сканапијеко потписали су  у Трсту последњи уговор о кредиту од 50 милиона евра који ће бити искоришћен за финансирање реконструкције клиничких центара у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Рама и у Трсту у патикама
Премијер Албаније Еди Рама не одустаје од свог стајлинга, па је тако и на Панел цивилног друштва у оквиру Самита Берлинске иницијативе у Трсту дошао у белим „адидас” патикама и црном оделу. Његов стајлинг је сличан оном у којем се појавио на недавном састанку у Бриселу код шефице европске дипломатије Федерике Могерини.

Кредит је са четири године почека са отплатом, Србија има могућност избора фиксне или варијабилне каматне стопе, а реализује се у највише пет транши, са минималним износом поједине од 10 милиона евра, изузев прве транше која може износити пет милиона.

Пројекат „Клинички центри”, чија је укупна вредност процењена на више 400 милиона евра, ЕИБ финансира са 200 милиона евра, а остатак дају Влада Србије, Европска комисија – ЦАРДС програм, Светска банка и билатерални донатор. До сада је са ЕИБ за наведени пројекат уговорено 150 милиона евра и потписана су два финансијска уговора: Клинички центри – А 2006. године на износ од 80 милиона и Клинички центри – Б из 2008. године на износ од 70 милиона.

Претходно се са делегацијом ЕИБ састала премијерка Србије Ана Брнабић. Она је нагласила важност добре сарадње са ЕИБ, посебно за инфраструктурне пројекте, како за оне који су актуелни, тако и оне који треба да буду покренути, наводећи клиничке центре као пример.

 

Економска сарадња за даљи раст и напредак

Председница Владе Србије Ана Брнабић састала се у Трсту са премијером Македоније Зораном Заевом. Заједно су оценили да економска сарадња земаља западног Балкана може позитивно утицати на политичку стабилност у региону, која је основа за сваки даљи раст и напредовање целог региона.

Састанку, на којем се разговара о билатералној и регионалној сарадњи, присуствују и министри иностраних послова две земље Ивица Дачић и Никола Димитров. Ово је први сусрет нове премијерке Србије и њеног македонског колеге. Заев је честитао председници Владе Србије на именовању и нагласио спремност Македоније да са Србијом негује добре односе, изразивши жељу да две земље посебно раде на економском повезивању.

Брнабићева је представила успех који је претходна влада постигла у покретању економског раста и велики допринос који је дала у успостављању регионалне стабилности. Она је истакла да је Србија посвећена даљем убрзању економског раста и изразила намеру Србије да сарађује са свим партнерима и земљама које су изразиле жељу за сарадњом на равноправним основама.

Премијерка је представила да могућности за економско повезивање земаља види у дигитализацији, оснаживању ИТ сектора и јачању старт-ап и иновативне заједнице, што је уједно снажна порука за младе, који у томе виде своју развојну шансу. Брнабић је посебно истакла значај повезивања локалних самоуправа и инфраструктурно повезивање земаља западног Балкана. Састанку је присуствовао и први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и министар спољних послова Републике Македоније, Никола Димитров.

Председница српске владе се током дана састала са европском комесарком за транспорт Виолетом Булц, а пре тога са представницима Светске банке и Европске инвестиционе банке.

 

Михајловићева: Нисам у сукобу са премијерком

Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић изјавила је да није у сукобу са премијерком Аном Брнабић, нагласивши да неко покушава да створи сукоб између њих две.

„Не видим никакве сукобе. Чини ми се да неко покушава да направи конфликт између мене и Ане (Брнабић) и то они људи који њу не знају ни шест месеци, а ја Ану знам 20 година. Нас две добро сарађујемо”, рекла је Михајловићева за Н1 у Трсту, где је одржан Самит западног Балкана и Европске уније у склопу Берлинског процеса.

 

Дачић: Можда смо ми из партија сад НВО

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић и премијери Албаније и Македоније Еди Рама и Зоран Заев сучелили су ставове према многим питањима, а једна од тема била је и цивилни сектор. Говорили су и о корупцији у њиховим земљама, али и сарадњи између безбедносних служби.

Рама је приметио да корупције има и у ЕУ, па је чак изнео податак да је корупција у ЕУ једнака цифрама свих капиталних трошкова земаља региона, а такође је поручио да нема албанског или српског, већ међународног криминала.

Заев је рекао да је тамошња влада почела да укључује експерте и Рама је одговорио да се цивилни сектор не доживљава као непријатељ. „У Србији је ситуација специфична, јер су они дошли на чело Владе Србије. Сад се шалим”, рекао је Дачић, а онда објаснио да нова премијерка долази из цивилног сектора.

„Не знам, можда ћемо сад ми из партије да будемо НВО”, шаљиво је завршио Дачић.

 

Курц: Продубљивање регионалне сарадња важно за пут у ЕУ

Берлински процес је важна допуна приступном процесу и представља јасан сигнал региону западног Балкана да је приступна перспектива веома важна и да је пред земљама још тежак пут на којем ЕУ жели активно да их подржи, поручио министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц. Истакао је у саопштењу да је циљ процеса подршка регионалној сарадњи у важним областима као што су повезивање, економија, дуално образовање, размена младих, наука и цивилно друштво.

„Стварање регионалног економског простора за Западни Балкан овај пут имаће посебну улогу. Тиме ће се потенцијално тржиште повећати за инвестиције, као и подстаћи економска атрактивност региона. Такав заједнички економски простор би земље западног Балкана припремило за приступање ЕУ”, наглашава Курц.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

rade
Upada u oci da u tih 6 drzava treba da budu Kosovo i Albanija.Hocemo li na taj nacin omoguciti da Kosovo postane drzava,i zar nece Albanija koja javno govori o vel.Albaniji zaista to onda i pokusati ostvarati a navodna suprostavljanja toj ideji iz Evrope nisu za verovanje.Uostalom 3 drzave su potpisnice tiranske deklaracije.Zasto je ubacena Albanija u tu transportnu zajednicu i ko je to iz Evrope smislio nas "preporod".Videcemo u kakvu ce zajednicu kasnije preci ova za sada transportna.
Predrag
Vreme je da prestanemo da krivimo kralja Aleksandra što je napravio Jugoslaviju !
Mirko Dragacevac
Kojih šest zemalja?
slavko
Srbija, BiH, Crna gora, Makedonija, Albanija i Kosovo.
Дејан Миливојевић
Који су то " шест лидера западног Балкана"? Набројим их пет, ко је шести? Да ли лидер Републике Српске, или "ли- дер" Косова и Метохије, па се зато никоме не наводи име, а и заједничка слика на ТВ-у је била врло мутна, 'да се Власи не би досетили'?!
Јован Јовановић
Вама у Србији треба да буде јасно да ЕУ до сада у ствари има 4 (незваничне, али врло стварне) класе: 1. класа: Државе оснивачи (мада се Италија клима - али, ипак); 2. класа: Грчка, Португалија, Кипар, Малта и остала боранија; 3. класа: Словенија, Хрватска, Мађарска, Чешка, Словачка и балтичке земље; 4. класа: Румунија и Бугарска. Сада се припрема и 5. класа - улаз у ЕУ тамо негде кроз 15-20 година...: "Западни Балкан" - али, у међувремену вам се нуде нека прелазна решења у стилу: "не липши магаре до зелене траве", мада ту зелену траву до сада нису ни омирисале оне већ пре више година примљене државе из 3. и 4. класе... Допада вам се? Морам да додам: ако замишљате да вам је реална алтернатива нека Евроазијска Унија, Русија и слични "голубови на грани", будите уверени да вам је ипак реално бољи (ма колико да је мизеран и мали) врабац у руци - тј. обећано чланство у ЕУ - па, кад буде- да буде (или не?).
Драган
Проблем је што нас у Србији, мислим на грађане, нико није питао да ли хоћемо у ЕУ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.