Одбрана и последњи летњи дани

Током само седам врелих јулских дана, у два београдска центра за социјални рад убијене су две жене и једно дете, десетак српских младића учествовало је у пребијању насмрт једног америчког младића на грчком острву Закинтос, а двоје пензионера одузели су себи живот у панчевачком старачком дому.

И док су двојица „сабораца“ у социјалним центрима на Новом Београду и Раковици убијали каменом, ножем и голим рукама, а младићи на Закинтосу голим ногама, пензионери су себи одузели живот пиштољем за који су поседовали уредну дозволу. Према новинским извештајима, за собом су оставили и новац потребан за сахрану, уредно припремљена посмртна одела и кратку опроштајну поруку у којој су навели како више не виде даљу сврху свог живота.

Ово двоје несрећних људи умрли су, дакле, онако како су и живели: поштујући одређена правила, поштујући друге и преузимајући одговорност за своје поступке.

Када су то ове особине постале разлог за самоубиство и како је насиље постало најчешћи вид комуникације у Србији?

Писац

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ