Волонтери света на обали Лудаша
Суботица – Богумила Хладки, плавокоса наставница енглеског из Пољске, ведро је расположена, али каже и врло уморна. Са још осам волонтера из читавог света провела је две седмице у кампу на Лудашу, напорно радећи на заштити природе. „Као наставник имам два месеца одмора и могла сам да бирам, да их проведем испред телевизора, или волонтирајући“, објашњава Хладки.
Темпо рада је био исцрпљујући, устајало се у пет изјутра да би се на поправци мола, плевљењу обале језера или крчењу шуме радило до 11 часова. „Било је то невероватно искуство, помагати ренџерима у њиховом послу очувања ове недирнуте природе, сви смо сада уморни, помало изгорели, али и врло задовољни јер је било дивно боравити овде, доручковати у природи, сазнати више о целом подручју. Оријентисана на заштиту природе, желела сам да одем из Пољске и ово је мој пети камп“, каже Хладки, која након Лудаша иде да волонтира у Аустрију.
Сандра Чокић Рех, руководилац сектора заштите у ЈП „Палић Лудаш“, објашњава да су волонтери били ангажовани на пословима уређивања заштитног појаса Палића и Лудаша, што је подразумевало кошење, чупање и сређивање зеленила, али и израду приступног мола на језеру Лудаш. У кампу су од 2. до 15. јула заједнички радили волонтери из Шпаније, Швајцарске, Пољске, Руске Федерације. Долазак волонтера већ петнаесту годину организује се у сарадњи са Младим истраживачима Србије.
„Сама идеја да неко долази из другог краја света и учествује у мерама активне заштите шаље посебну поруку, јер се на тај начин даје посебна информација и локалном становништву и онима који мало знају о значају ових заштићених подручја. Ми овим промовишемо не само Лудаш већ све оно што се чини на заштити језера Палић и Лудаш, све оно што град чини на заштити природе и по чему спадамо у ретке градове који имају пројекте за очување биодиверзитета“, каже Жика Рех, сарадник градског Секретаријата за пољопривреду и очување животне средине. Град је ове године издвојио 535.000 динара за рад ових кампова и Лудаш ће у наредних шест седмица бити домаћин еколошким камповима. Тако ће овде по две седмице радити орнитолози, истраживачи и школска деца у оквиру едукативних кампова.
„Прошле године истраживачи су овде открили нову врсту слатинске стенице, и ако знамо да су слатине најугроженија станишта у Европи, а да ми овде успевамо да их очувамо и откривамо нове врсте, то значи да активности и нас као управљача и у сарадњи са другим невладиним организацијама доприносе очувању овог подручја”, каже Сандра Чокић Рех.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


