Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Град Београд – може ли боље

Град Београд – може ли боље
(Фото Драган Јевремовић)

Не заборављајући многе мање градове, велики а посебно главни градови Европе чине огледало нације.

Шта је са Градом Београдом данас и да ли може боље? Политички маркетинг и мимикрија замагљују оцену, док обухватна стручна анализа не привлачи пажњу оних који одлучују и који сматрају да знају најбоље, размишљајући на политички (партијски?) начин. Насеље Београд са око 1,3 милиона становника данас улази у фазу физичке трансформације која се остварује на два начина: обновом инфраструктуре и изградњом или уређењем супраструктуре (стамбене и пословне зграде, пре свега). Иако релативно слабе финансијске ситуације, са буџетом града који је око 20 пута мањи од буџета града Беча, града сличне величине, приметне су у Београду различите грађевинске активности. Велики грађевински подухвати зависе од одлука политичкoг врха и апетита иностраних инвеститора који имају своју јасну рачуницу, за разлику од градске управе Београда која такву рачуницу не поседује или не приказује. Крупна слабост је непостојање градске економске институције која би имала довољно стручног ауторитета да такве рачунице припрема пре доношења одлука или склапања уговора са инопартнерима. Мали грађевински подухвати зависе од иницијативе мањих инвеститора са разних страна, који граде стамбене или пословне зграде где и колико могу, са све мање ауторитета урбаниста да их усмере у правцу урбанистичког реда и уређења окружења. Оно што вреди пажње представљају најмање интервенције, уређење малих јавних простора (скверови, паркови, пешачки простори и сл.).

Професор универзитета, редовни члан Академије инжењерских наука Србије

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ilic Momcilo
U Beogradu su se desile dve osnovne stvari.Za vreme SFRJ, Beograd je naseljavan,uglavnom iz opravdanih privrednih razloga, mladim ljudima iz unutrasnjosyi i drugih krajeva Jugoslavije,To se desavalo svim vecim gradovima tadasnje drzave.Postojao je otpor tome,narocito u anti sistemskim politickim krugovima,koji su se uhvatili donekle istinite price,da Beograd gubi svoj izvorni duh.Zanimljivo je da su to posebno koristili,u svom poslu, visoko cenjeni ljudi,od kojih je makar 60-70% doseljno.Nije lepo da imentujem(nameran izraz).Od raspada SFRJ promenilo se sve u Beogradu,jer masovno doseljeni ljudi i sadasnji i bivsi,nisu zeleli da se prilagode gradu nego su grad prilagodjavali sebi.To navedeno su u nekoj meri normalne stvari,ali nije ,za mene,normalna zelja nekih"savremenih" politicara okrenutih inostranstvu,koji su resili da i vizuelno Beograd okrenu inostranstvu i momentalno dokrajce njegov duh, koji je u vizuelno jos uvek postojao.Vise ga nema,osim kad se stariji "urokaju" i secaju.
Лазар
Просто речено град Београд представља само највеће правило државе Србије када је реч о склањању уметности из видног поља, пренебрегавању ионако руиниране стручне јавности, занемаривању естетике као примерне детерминанте урбанизма и архитектуре, нарушавању већ оскудних физиогномија улица и тргова, а све у циљу економског спектакла и интереса - са становишта политичких странака - подобних појединаца... Свака Влада покушава да остави иза себе неки урбано-физички репер, или траг, у средини где уметничка критика, као и уметничка јавност, практично не постоје. Па тако се деси Мост на Ади, дело словеначког архитекте. Зашто је проблем расписати у земљи, која важи за сасвим солидну када је реч о инжењерима, конкурс за идејно решење, са правом да се на њега јаве сви грађани Србије. Ако не успе, зна се шта је даље чинити - бар то. Београд на води - као да то већ није - дефинише се као скоро досегнута уметнична (арх. и урб.) утопија. Али ГУП је дефинисао нешто друго. Исувише, исувише политиканства

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.