Град Београд – може ли боље

Не заборављајући многе мање градове, велики а посебно главни градови Европе чине огледало нације.

Шта је са Градом Београдом данас и да ли може боље? Политички маркетинг и мимикрија замагљују оцену, док обухватна стручна анализа не привлачи пажњу оних који одлучују и који сматрају да знају најбоље, размишљајући на политички (партијски?) начин. Насеље Београд са око 1,3 милиона становника данас улази у фазу физичке трансформације која се остварује на два начина: обновом инфраструктуре и изградњом или уређењем супраструктуре (стамбене и пословне зграде, пре свега). Иако релативно слабе финансијске ситуације, са буџетом града који је око 20 пута мањи од буџета града Беча, града сличне величине, приметне су у Београду различите грађевинске активности. Велики грађевински подухвати зависе од одлука политичкoг врха и апетита иностраних инвеститора који имају своју јасну рачуницу, за разлику од градске управе Београда која такву рачуницу не поседује или не приказује. Крупна слабост је непостојање градске економске институције која би имала довољно стручног ауторитета да такве рачунице припрема пре доношења одлука или склапања уговора са инопартнерима. Мали грађевински подухвати зависе од иницијативе мањих инвеститора са разних страна, који граде стамбене или пословне зграде где и колико могу, са све мање ауторитета урбаниста да их усмере у правцу урбанистичког реда и уређења окружења. Оно што вреди пажње представљају најмање интервенције, уређење малих јавних простора (скверови, паркови, пешачки простори и сл.).

Професор универзитета, редовни члан Академије инжењерских наука Србије

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ