Железара у плусу без помоћи државе
Иако је Влада Србије од Крагујевца само за италијански „Фијат” направила мали порески рај, Европска комисија никада није покренула истрагу против овог произвођача аутомобила. Због сумње да је челик из Смедерева продаван испод цене и да се тиме наноси озбиљна штета европском тржишту челика, званични Брисел је 7. јула 2016. покренуо истрагу против Србије.
По свему судећи, на овај процес биће стављена тачка, јер је председник Александар Вучић изјавио да има добре вести из Брисела и да ће истрага против Србије због дампинг цена челика бити обустављена.
И док је, када је о Кинезима реч, Брисел чак евидентирао извоз из Србије, у случају „Фијата” никада за протеклих девет година није покренута истрага због сумње да се државним субвенционисањем ове компаније озбиљно угрожава европска ауто-индустрија.
Само у току прошле године италијански „Фијат” је, директно из буџета по основу субвенција, донација и дотација, добио 3,7 милијарди динара. Са друге стране, смедеревска железара, којом управљају Кинези, прошле године није добила ни динар из буџета, показује финансијски извештај за 2016. годину.
Није спорно да је челичана, од одласка америчког „Ју-Ес стила” почетком 2012. године па до 1. фебруара 2015. године пословала захваљујући државној помоћи. Али је чињеница да европски произвођачи челика нису имали проблема са конкуренцијом из Србије док је „Железара” била у државном власништву. Чим су стигли Кинези, „Еурофер” се пожалио Европској комисији (ЕК) да смо челик извозили испод цене. Европски произвођачи аутомобила, да друге стране, нису тражили отварање истраге против „Фијата” због директне и индиректне помоћи коју ова компанија добија. Званични Брисел никада није поставио питање по којим дампинг условима је за ову европску компанију од Крагујевца направљен порески рај?
Превелика понуда јефтиног кинеског челика угасила је на хиљаде радних места широм Европе, а „Еурофер” је страховао да ће Смедерево постати продавница јефтиног кинеског челика на периферији Европе. Током истраге показало се да извоз челика из Србије није повећаван, за разлику од Русије и Бразила, види се из јавно доступних докумената на сајту ЕК.
Упркос томе што није било државне помоћи, Кинези су успели да значајно повећају производњу у Смедереву.
Смедеревска челичана је у првих пет месеци ове године, под руководством Кинеза, произвела 594.000 тона челика, показују подаци Светске асоцијације за челик. Прошле године у исто време, када је „железаром” управљао професионални менаџмент на челу са Петром Камарашем, петомесечна производња износила је 355.000 тона, види се у месечним извештајима ове светске организације. То представља раст од 67 одсто.
Током целе прошле године, „железара” је произвела 1,17 милиона тона челика, подаци су из истог извора. Претходне године, производња је била нешто нижа и износила је 955.000 тона челика. Кинески ХБИС званично је преузео „железару” 18. априла 2016. године. Месечни извештаји Светске асоцијације за челик показују да је раст производње почео у мају те исте године. У априлу, када је челичаном још управљао Петар Камараш, месечна производња била је 72.000 тона. Већ следећег месеца она је повећана на 101.000 тона и до краја године се ниједном није спустила испод 100.000 тона. Званично, Кинези су компанију „ХБИС Србија ајрон енд стил” регистровали 14. јуна 2016. године.
У месечним извештајима Светске асоцијације за челик види се и то да је производња у смедеревској челичани пала у јануару и фебруару ове године (89.000 и 85.000 тона), али је, збирно посматрано, резултат значајно бољи него прошле године.
Да је „железара” повећала производњу изјавила је премијерка Србије Ана Брнабић, после састанка са председником ХБИС групе Ју Јонгом.
Том приликом је истакла да је производња порасла 50 одсто (није прецизирала у ком периоду), али је и додала да је смедеревска челичана удвостручила добит. Како може да се види на сајту Агенције за привредне регистре, крај 2016. године компанија „ХБИС Србија ајрон енд стил” завршила је у плусу од 1,31 милијарду динара. Претходну 2015. годину, смедеревска челичана завршила је са губитком од 17,73 милијарди динара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


