Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скупље одржавање текућих рачуна

Скупље одржавање текућих рачуна
Банке у „пакетима” нуде мноштво услуга од бесплатних чекова до попуста на цену туристичких аранжмана (Фото Д. Јевремовић)

Када је Љубодраг Савић, професор на београдском Економском факултету, отишао у банку да отвори текући рачун, банкарска службеница га је обавестила да је цена месечног одржавања рачуна толика и толика.

– А како ви то одржавате рачун за те паре. Да ли сваких седам дана вадите фасциклу из фиоке и бришете са ње прашину – упитао је професор службеницу, а нама испричао у једном разговору на тему банкарских накнада.

У банкама, као што је познато, свака услуга се плаћа, а банке највише зарађују на оним производима које грађани морају, по слову прописа, да имају, а то су текући рачуни. У Србији има чак 7,4 милиона текућих рачуна, а њих је отворило 4,9 милиона грађана што значи да неки грађани имају по два и више рачуна.

Одржавање текућег рачуна углавном подразумева више банкарских услуга, а не само једну, а цене ових услуга варирају зависно од тога шта се у пакету нуди. Има и случајева да банке не наплаћују одржавање текућег рачуна, али то су изузеци ради привлачења одређене циљне групе. Тако, на пример, Комерцијална банка ту услугу не наплаћује младима до навршене 27. године. Иако је бесплатан, овај пакет није ни мало оскудан, већ напротив омогућава корисницима дебитну картицу, електронско банкарство, осигурање, повољнији курс за куповину девиза. Нема сумње да банка дугорочно размишља да ће млади човек и када с запосли остати њен клијент.

Број услуга које банке у пакету с текућим рачуном нуде све је већи. Клијент зависно од пакета за који се определио има и девизни рачун, дебитну картицу, трајни налог за плаћање, електронске сервисе попут електронског и мобилног банкарства, смс-а, пет чекова бесплатно, дозвољено прекорачење до одређеног износа без камате, повољнији курс за продају девиза, осигурање од финансијских губитака због злоупотребе платне картице, осигурање од незаконитог коришћења мобилног телефона, осигурање имовине, здравствено осигурање, картице за одложено плаћање, у случају узимања кредита нема накнаде за обраду кредитног захтева. У скупљим пакетима добија се и апликација за трговање хартијама од вредности, као и погодности код куповине производа и услуга у одређеним партнерским компанијама банке што у пракси значи пет одсто попуста на плаћање туристичког аранжмана па до десет одсто попуста на цену здравствених услуга код приватника.

У Народној банци Србије (НБС) кажу да су Законом о платним услугама прописана правила у вези са наплатом накнада за те услуге, а које између осталог укључују и отварање и вођење платног рачуна.

– У складу са чланом 12. Закона о платним услугама, пружалац платних услуга има право да за пружање тих услуга кориснику платних услуга наплати накнаду. Питање накнада, које банке наплаћују својим корисницима, као и свуда у развијеном свету, спада у домен пословне политике тих банка, којом они настоје да у већој или мањој мери буду конкуренти на тржишту платних услуга по појединим сервисима – кажу у централној банци.

Подсећају и да је НБС започела израду новог законa који је заснован на најбољој европској пракси и који има за циљ да још више до изражаја дођу механизми слободног тржишта и конкуренције, додатним унапређењем транспарентности у овој области. Намера НБС је да будуће законско решење омогући корисницима платних услуга једноставнији начин за поређење понуда различитих банака и тако им помогне да одлуче која од тих банака, са најповољнијим накнадама, најбоље задовољава њихове потребе.

– Сматрамо да би напред наведено могло да буде остварено, рецимо, прописивањем јединственог документа о накнадама у стандардизованој форми, који ће банка морати без накнаде да достави потрошачу пре закључења оквирног уговора о платном рачуну. На тај начин ће корисници платних услуга бити у прилици да на недвосмислен начин оцене која банка пружа услуге по најповољнијој цени. Поред обавезе коришћења стандардизоване форме документа о накнадама при закључењу уговора са клијентима, банке ће морати да у истој тој форми клијентима достављају и све будуће промене које су буду односиле на висину накнада, чиме ће се онемогућити да, под изговором измене појединих накнада или пружања општих обавештења о промени тарифа, међу клијенте буде унета забуна у погледу стварне висине накнада за услуге које банке пружају. Такође, планирано је да се корисницима платних услуга на интернет презентацији Народне банке Србије обезбеди упоредни приказ висине накнада које банке наплаћују за утврђене платне услуге са листе репрезентативних тј. најчешће коришћених платних услуга. Последично може се очекивати да ће такав, условно речено, тржишни притисак утицати на банке да смање висине накнада које наплаћују грађанима за пружање платних услуга, међу којима је и отварање, одржавање и вођење текућег рачуна, кажу у НБС.

Портал „Каматица” наводи да одржавање текућег рачуна кошта и до 610 динара месечно.

– Поједине банке су високе накнаде за вођење рачуна оправдале бесплатним девизним рачунима, али и осигурањем од злоупотребе одузете картице, трошкова блокирања и замене картице и незаконитог коришћења мобилног телефона од стране трећих лица. Банкари ће свакако уз текући рачун својим клијентима понудити и одређене платне картице, понекад оне имају одређене бенефите попут куповине на рате без камате, условљавају клијенте да отворе одређени текући рачун, али за већину ћете морати да издвајате новац на месечном нивоу на име чланарине. Колико ови бенефити користе, а колико нас у ствари коштају најбоље сведочи чињеница да је број корисника дозвољеног минуса велики, иако је ово најскупљи вид задуживања, али је један од основних видова кредитирања везан за текући рачун. Није непозната ни чињеница да банке уз поједине готовинске кредите са нижим каматним стопама везују обавезно отварање одређеног типа текућег рачуна. Висина накнаде, коју клијенти плаћају, у великој мери није директно везана са бенефитима које тај текући рачун са собом носи, али је за већину корисника банке прихватљивије плаћање и већих месечних трошкова од промене банке, а то је једна од карата на које банке играју, наводе у „Каматици”.

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mario Vidakovic
U mts banci nema odrzavanja racuna, pa kome treba nek izvoili. Samo treba se raspitati a opet ko voli neka placa.
vlastimirka vlastic
banke osiguranja drzavne takse tzv komunalne usluge/ne sve/parking...postali su jednom recju-DRZAVA..ili novi FEUDALCI.sada su tu i medjunarodni faktori odnosa trgovine i drzavne zaduzenosti kao NAD-FEUDALCI.Drzava za svoje tzv budzetske deficite zaduzuje sustinski narod i buduce generacije..banke su jedan od najjacih instrumenata legalne pljacke..racunica je cista ..svejedno koliko u srbiji ima banaka i zaposlenih..4,9 mil tek racuna x 300 din - je cca 12 mil eura za uslugu nista jer da gradjani nemaju tek rn banke ne mogu funkcionisati..to je bto plata za 21000 zaposlenih x 12 mes + tek rn privrede..dakle investitori banaka i drzave su samo gradjani.. ili uzmite neto vrednost zavrsenih javnih investicija zadnjih 15 godina /putevi mostovi.../i povecanje neto zaduzenosti zemlje..gde je smisao drzave..kod razvijenijih/hrvatska/stanje je i losije, banke su kao i drzava-zlo bez kojeg se ne moze..pod pseudonimom otac i majka a u stvari su nosioci nasih bukagija-i to dobrovoljno..
Mile
Zabranili nam stedno kreditne zadruge a dozvolili stranim bankama da nam deru kozu.Dok smo mi zanatlije imali takav vid zadruge sve probleme smo resavali bez po muke.Sada nam pamet pomeraju banke sa papirima,ali nas i koce u razvoju.Ova drzava nema sekunde za gubljenje u poslu a mi gubimo dane i mesece.Nisam siguran ko sve ima koristi u drzavi od ovakvog krutog drzanja za kreditni biro, ali znam da mi posteni privrednici imamo ogromnu stetu.
Pera Pera
Bankari su KOLONIZIRALI Srbiju i mogu da rade sta hoce , posto vide da se narod ne buni , znaci , srecan je sto ima ziro racun ? Banke inace koriste nas novac i "prodaju" (plasiraju) ga u vidu kredita drugim licima , drugim klijentima i tako zaradjuju. U Srbiji je KREIRANA TAKVA KLIMA da dodatno "zaradjuju" , to jest PLJACKAJU za posedovanje ziro racuna a firme vas uslovljavaju da primate plate preko ziro racuna ??? Za to je kriva "Drzava" sto je dozvolila bankarima da tako "posluju". Pokusali su u SAD-u u jednoj banci , poslali su informaciju vlasnicima racuna , znate sta im se desilo ? SVE STEDISE SU POVUKLE SVOJE PARE I ZATVORILI RACUNE .Vise im nije palo na pamet.
milan
Ni u Engleskoj se to ne naplacuje. Prvi put cujem. Ali zato nsrod nece na ulicu. Nego zbog Sase Jankovica.E zato vam tsko i jeste.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.