​Бин Ладен за кога никад нисте чули

 Немилосрдни убица прошле године је усмртио више Американаца него што их је настрадало у Вијетнаму и Ираку заједно. Само у Охају, однео је већи број жртава него 11. септембар, због чега су локалне новине завапиле: „У току је терористички напад!”

А како је могуће да ми о томе ништа не знамо? Како то да нисмо чули за ту неман? Нисмо јер се не зове Мухамед, нема браон кожу и не убија у има ислама. Он уништава због профита, а то још није проглашено тероризмом.

ПРАВЕ И ЛАЖНЕ ЕПИДЕМИЈЕ: Иако је дрога у 2016. побила 65.000 Американаца, од чега више од 4.000 душа у Охају, шеф Беле куће ниједном није запретио да ће се обрачунати са тим масовним убицом. Са регуларним терористима, који су у последњих 15 година однели око 150 живота, мисли да зна како ће – послаће им дронове, побиће им и чланове породице, сравниће их са земљом. А шта ће са дрогом? Шта ће са терористом који односи неупоредиво више  живота? У Америци влада пандемија предозирања и прераног умирања због наркотика. И шта онда? Ништа. Наркоманска епидемија не сматра се претњом по националност безбедност јер, за разлику од тероризма, решавање овог проблема не омогућава баснословно богаћење војно-индустријског комплекса.

Многи су се предозирали злоупотребљавајући преписане лекове, али нисмо чули да ће Вашингтон строже надзирати лекаре који масовно исписују рецепте не би ли задовољили апетите фармацеутских компанија. Трампова администрација осликава оно што важи и за многе друге владе света – са једне стране преувеличавање опасности од радикалног ислама, измишљање непријатеља и бацање новца пореских обвезника на куповину оружја, а са друге – систематско затирање државних школа, болница и социјалних установа.

Бела кућа намерава да Пентагону, који већ сада троши више од следећих осам најснажнијих армија заједно, повећа давања у вредности од 80 одсто целокупног руског војног буџета. Повишица се објашњава борбом против радикалног ислама, иако су научници анализирали узрок смртности у САД и израчунали да просечан Американац има седам милиона пута веће шансе да умре од рака или болести срца него од тероризма. Шта је Трампово решење за ову пошаст? Замениће или укинути здравствени закон тако да без осигурања остане између 22 и 32 милиона пацијената. Већ је извео САД из Париског споразума за обезбеђивање чисте воде и ваздуха. Иако су политичке немотивисане пуцњаве велики ризик по животе америчких цивила – у зависности од године, страда између 15.000 и 30.000 људи –  администрација није објавила „рат против оружја” већ ради на слабљењу ионако лабавих правила за куповину и ношење ватреног оружја.

ДОКТРИНА ШОКА: Исламска држава је недавно поражена у Мосулу и питање је дана када ће бити протерана из Раке. Хоће ли се исламски екстремисти посветити убиствима европских цивила? Питање има смисла. Напади у Паризу, Ници или Бриселу показују да таква могућност постоји. Али, опасност је пренадувана. Према анализи института Кејто, ризик од страдања у терористичком нападу у Француској износи један према пет милиона. Лондон су прошлог месеца задесила два трагична догађаја, терористички напад и пожар у згради у центру града, али је овај други однео далеко више живота. Јуче је обележено два месеца од масакра на концерту Аријане Гранде у Манчестеру. Европљани су се подсетили стравичних сцена, али не би смели да дозволе да их овакви призори толико шокирају да прихвате оно што иначе не би – нарушавање приватности и слобода. Под плаштом борбе против тероризма, полицији и службама се дају некад незамислива овлашћења. Француска је две године у ванредном стању док Тереза Меј најављује измене закона о људским правима.

СПЕКТАКЛ УМЕСТО ВЕСТИ: Западне владе шаљу војску и оружје Африци зарад борбе против Боко Харама или Ал Шабаба, али би спасиле далеко више људи када би афричким земљама послале штит од западних компанија. Како је показало недавно истраживање британске штампе, западни произвођачи цигарета прете подсахарским владама да никако не уводе мере које су у Европи и Северној Америци спасиле милионе живота. Приморавају афричке државе да не забрањују дувански дим на јавним местима, не лепе упозорења на паклицама и не покрећу кампање освешћења. Западњаци неће да пуше, па су се мултинационале окренуле мање развијеним земљама којима је тешко да се одупру притисцима. Пушење и пасивно пушење, показују подаци Светске здравствене организације, сваке године убију седам милиона људи. То је далеко већа брига од лидера Исламске државе Абу Бакра ел Багдадија о коме последњих дана не престаје да се пише јер се не зна да ли је жив или мртав. Да ли ће планета одахнути ако су га сустигли дрон, бомба, метак? Неће. Бин Ладенова смрт није значила крај Ал Каиде ни  тероризма, као што ни његов живот није био највећа светска невоља. Шта су Ел Багдади и Бин Ладен у односу на праве Ел Багдадије и Бин Ладене овог света?