Звездаш, партизановац и заштитник
Нови заштитник грађана Зоран Пашалић имаће прилику да покаже колико су на месту критике опозиције да је изабран да би штитио интересе власти, а не грађана. Посланик СНС-а Владимир Ђукановић позвао га је да распусти садашњи кабинет омбудсмана, сублимирајући тиме захтеве владајуће коалиције да се направи дисконтинуитет с радом Саше Јанковића, кога оптужују за политизацију ове функције.
Од тога како ће обављати свој посао зависи да ли ће до краја петогодишњег мандата анулирати чињеницу да је на ову функцију дошао искључиво уз помоћ власти, без консензуса у скупштини, без подршке цивилног сектора који се бави питањима људских права и углавном непознат широј јавности.
Толико непознат да ће о његовим моралним и стручним квалитетима грађани морати да суде на основу поверења које имају у политичке странке. Власт каже да их има, опозиција – или да их нема или да сумњају, пошто нису стигли да се упознају с његовим ликом и делом. Али зато нису могли ни много тога да му приговоре. Расправа о њему сводила се на факте да је на Правном факултету студирао 13 година и да га је завршио с просеком 6,7, и на то што се као прекршајни судија „петљао” с навијачима, седећи у скупштинама фудбалских клубова Црвена звезда и Партизан, као и да нема запажено правничко искуство у заштити људских права.
С друге стране, за „звездаше” и „партизановце” неопростива јерес – прелазак из једног клуба у други, знак је, неки би рекли, Пашалићеве прилагодљивости, а други – његових квалитета и способности. Исто се може рећи и за то што је преживео злосрећну реформу правосуђа из времена демократа. Од 2010. до преузимања дужности заштитника грађана био је на челу Прекршајног апелационог суда у Београду. За градског судију за прекршаје постављен је 2003. године. У прилог му иду наводи да је било потврђено у просеку више од 90 одсто одлука које је донео. Запослени у суду, према сведочењима упућених, сматрају га коректним колегом, а поједини новинари кажу да су имали добру комуникацију с њим.
У каријери 59-годишњег Зорана Пашалића је и једна пикантерија – суђење 2009. године тадашњем председнику Србије Борису Тадићу због испијања шампањца на „Маракани”. Иако и сам наглашава да му није судио он и да је тада био само старешина суда, сада му и то каче – власт као орден за храброст, а опозиција као доказ полтронства, јер је Тадић од тог суђења маркетиншки профитирао. Мало њих се сећа да је он у том случају судио министарки спорта Снежани Самарџић Марковић.
Цивилни сектор, који је имао свог фаворита за ову функцију, Пашалићу ипак пружа шансу да се докаже. Други српски омбудсман најављује јачање ове институције кроз повећање овлашћења. Ономе ко је годинама изрицао казне требало би веровати кад каже да се „на основу препорука, савета, ретко шта може постићи”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
