Први кекс истог квалитета за целу ЕУ

Ова информација стиже у јеку полемике коју је покренула Словачка, захтевајући од ЕУ да, до јесени, реши проблем дискриминације потрошача у бившим комунистичким државама којима се у радњама сервирају шкарт производи. 

Како преносе европски медији, дописник АРД-а из Брисела Ралф Зина недавно је открио да је барем један немачки произвођач не само признао ту праксу него је објавио да тога више неће бити. Тако је произвођач кекса „Балзен” најавио да ће убудуће у кексу „са маслацем” заиста бити маслац. Као и да ће састојци њихових производа бити идентични – без обзира где у ЕУ купили њихов производ. 

Како се наводи, управо је „Балзен” био често помињан пример кондитора који на драстичан начин вара потрошаче у источној Европи. За западне потрошаче до сада је у кексу заиста био маслац, али за „сиромашнији део Европе” у њима је углавном било палмино уље уз арому маслаца. Иако се палмино уље за кување и печење обилато користи у Азији и све више и у Европи, оно је специфичног укуса и често оптуживано да је штетно по здравље људи. Његова предност је цена и то што је неупоредиво јефтиније од маслаца и сваке друге масноће која је колико-толико подесна за исхрану: род уљане палме даје три пута више уља него репица, а у поређењу са сојом је довољна само шестина површине да би се добила иста количина уља.

Представник „Балзена” је дописнику АРД-а рекао да је од почетка јула, у погонима овог произвођача у Пољској, почела производња кекса по „немачком” рецепту, дакле са маслацем, а не палминим уљем. Из тог погона, наводи се, слаткиши стижу у већину „нових” земаља Европске уније. Најављено је да ће се са дистрибуцијом тог производа вероватно „сачекати још неколико недељa” како би се решио проблем складиштења овог нешто осетљивијег производа будући да садржи маслац. Та компанија потврдила је да више не намерава да прави различите производе за различите земље ЕУ и да ће од сада имати јединствену декларацију за сва тржишта. 

Дојче веле наводи да су мултинационалне компаније досад овакве махинације углавном правдале тиме да рецептуре својих производа „прилагођавају” укусима тржишта и навикама потрошача. Тешко је веровати да је ту ствар само у укусу, али неке компаније тврде да ће наставити ту политику: на пример у рибљим штапићима произвођач „Игло” у производима за тржиште Немачке и Аустрије гарантује 65 одсто рибљег меса у производу, док на другим тржиштима само 58 одсто. У „Иглоу” кажу да то не намеравају да промене, истиче Дојче веле. 

Прича о различитом квалитету производа у државама бивше Југославије поставља се већ годинама. Много пре актуелних анализа у Словачкој и Чешкој, хрватско удружење за заштиту потрошача „Потрошач” тужило је компанију „Проктор и Гембл” и добило је на суду доказавши да прашак за веш „аријел” није истог квалитета на њиховом и тржишту Европске уније.