Prvi keks istog kvaliteta za celu EU

Ova informacija stiže u jeku polemike koju je pokrenula Slovačka, zahtevajući od EU da, do jeseni, reši problem diskriminacije potrošača u bivšim komunističkim državama kojima se u radnjama serviraju škart proizvodi. 

Kako prenose evropski mediji, dopisnik ARD-a iz Brisela Ralf Zina nedavno je otkrio da je barem jedan nemački proizvođač ne samo priznao tu praksu nego je objavio da toga više neće biti. Tako je proizvođač keksa „Balzen” najavio da će ubuduće u keksu „sa maslacem” zaista biti maslac. Kao i da će sastojci njihovih proizvoda biti identični – bez obzira gde u EU kupili njihov proizvod. 

Kako se navodi, upravo je „Balzen” bio često pominjan primer konditora koji na drastičan način vara potrošače u istočnoj Evropi. Za zapadne potrošače do sada je u keksu zaista bio maslac, ali za „siromašniji deo Evrope” u njima je uglavnom bilo palmino ulje uz aromu maslaca. Iako se palmino ulje za kuvanje i pečenje obilato koristi u Aziji i sve više i u Evropi, ono je specifičnog ukusa i često optuživano da je štetno po zdravlje ljudi. Njegova prednost je cena i to što je neuporedivo jeftinije od maslaca i svake druge masnoće koja je koliko-toliko podesna za ishranu: rod uljane palme daje tri puta više ulja nego repica, a u poređenju sa sojom je dovoljna samo šestina površine da bi se dobila ista količina ulja.

Predstavnik „Balzena” je dopisniku ARD-a rekao da je od početka jula, u pogonima ovog proizvođača u Poljskoj, počela proizvodnja keksa po „nemačkom” receptu, dakle sa maslacem, a ne palminim uljem. Iz tog pogona, navodi se, slatkiši stižu u većinu „novih” zemalja Evropske unije. Najavljeno je da će se sa distribucijom tog proizvoda verovatno „sačekati još nekoliko nedelja” kako bi se rešio problem skladištenja ovog nešto osetljivijeg proizvoda budući da sadrži maslac. Ta kompanija potvrdila je da više ne namerava da pravi različite proizvode za različite zemlje EU i da će od sada imati jedinstvenu deklaraciju za sva tržišta. 

Dojče vele navodi da su multinacionalne kompanije dosad ovakve mahinacije uglavnom pravdale time da recepture svojih proizvoda „prilagođavaju” ukusima tržišta i navikama potrošača. Teško je verovati da je tu stvar samo u ukusu, ali neke kompanije tvrde da će nastaviti tu politiku: na primer u ribljim štapićima proizvođač „Iglo” u proizvodima za tržište Nemačke i Austrije garantuje 65 odsto ribljeg mesa u proizvodu, dok na drugim tržištima samo 58 odsto. U „Iglou” kažu da to ne nameravaju da promene, ističe Dojče vele. 

Priča o različitom kvalitetu proizvoda u državama bivše Jugoslavije postavlja se već godinama. Mnogo pre aktuelnih analiza u Slovačkoj i Češkoj, hrvatsko udruženje za zaštitu potrošača „Potrošač” tužilo je kompaniju „Proktor i Gembl” i dobilo je na sudu dokazavši da prašak za veš „arijel” nije istog kvaliteta na njihovom i tržištu Evropske unije.