Рат преко посредника између Катара и „арапског квартета”

Квартет третира као терористе све повезане с Ираном, с којим Катар одржава солидне односе, и са исламистичким покретом Муслиманско братство, који ужива подршку владарских структура у Дохи и легалан је у већини земаља. Зато се спискови „терориста” сачињени у ове четири државе које су Катару наметнуле ембарго морају узети с резервом. Али, кад се на страну склони питање како називати групе и индивидуе на црној листи „квартета”, има извесне основе у жалбама да се Катар меша у унутрашње послове својих суседа преко група које финансира. Тешко да је Катар, како је то његов министар спољних послова Мухамед бин Абдулрахман ел Тани рекао новинарима „Вашингтон поста”, напросто невина „жртва геополитичког силеџијства” већих суседа који му траже да „одустане од своје суверености”.

У једном је Тани ипак у праву: да и остале државе Залива подржавају разне исламистичке групе на туђим територијама. Другим речима, сви они нарушавају нечији суверенитет. Управо у трима урушеним државама у којима делују „терористи” на које се жали „квартет” дошло је до отвореног сукоба интереса између организација које они финансирају и оних иза којих стоји Катар. Ту је један од суштинских чворова ове свађе.

У Сирији, тако, нема више заједничког циља да се свргне Башар ел Асад, јер је он довољно војно обезбеђен да његов одлазак с власти зависи искључиво од тога да ли ће Русија и Иран, у трговини са осталим спољним актерима кризе, имати шта да добију од уклањања свог контроверзног штићеника. У тренутном неформалном парчању Сирије на разне зоне утицаја, прокатарске и просаудијске групе побуњеника сада морају међу собом повући још оштрију линију разграничења од оне која их је досад делила.

Разилажење је још отвореније у Либији, где Катар преко својих милиција подржава такозвану владу јединства, док су Емирати на страни Халифе Хафтара, који је у офанзиви. У Јемену је још и компликованије јер се ту не поклапају чак ни интереси Саудијске Арабије и Емирата – за владу у Абу Дабију се верује да стоји иза сецесионистичког покрета који опет јача на југу те државе, противно досадашњој жељи Ријада да све јеменске области врати под команду председника Хадија.

У општој регионалној прерасподели моћи, у питање је дошао и положај покрета Хамас у палестинској области Газа. Хамас је још једна организација за коју је Катару замерено што је потпомаже. А сада је могуће да ће Хамас бити истискиван из Газе преко Мухамеда Дахлана, штићеника Емирата, и његовог аранжмана о довођењу електричне енергије у тај изоловани појас из Египта, државе која прилично верно следи мигове Абу Дабија и Ријада.

У свим тим регионалним играма, покушај Катара да повећава своју моћ, уместо да остане у границама које му прописују саудијски и емиратски владари, довео је до блокаде којој краја још нема. Реџеп Тајип Ердоган је своју посету Саудијској Арабији и Катару назвао „продуктивном и успешном”, али је, преноси Ројтерс, шеф дипломатије Емирата Анвар Гаргаш на „Твитеру” написао да турски председник „није донео ништа ново”. Помак није начинио ни Рекс Тилерсон, који је прошле недеље због катарске кризе у региону провео четири дана. Египатски председник Абдел Фатах ел Сиси је јуче изјавио да ће његова влада наставити с блокадом Катара.