Лето је време сећања на страдале Србе

Лето је време сећање на велике жртве Срба на Косову и Метохији.

Осамнаестог јула служен је парастос у Великој Хочи. Помен несталим и киднапованим лицима из њиховог краја. Више од осамдесет особа је нестало из Велике Хоче, Ораховца, Оптеруше, Зочишта, Ратковца... Премного за тако малу средину благих, трпељивих Срба. Претужно је када изговоре презиме па схватимо непојмљиво да има четири-пет жртава из једне породице. Страшно је када помислимо да су под топлим небом и непрегледним редовима родних винограда комшије комшијама ископале кречну јаму само зато што су Срби. А говорили су сви једним истим „раовачким језиком“, на шта су поносни када их неко пита. Говоре и сада.

Поред споменика у који су уклесана имена више од осамдесет недужних душа дошла је само једна бакица одевена у димије са широком манжетном и тканом прегачом, што је препознатљив фолклор овога краја. Као и језик. Као и вино после кога не можете да исперете флашу – остаје трајно обојена. Ови људи окупљени око споменика нису могли да помисле да ће вином заливати гробове својих рођених мученика. Нити да ће их у Хочи остати тако мало да им број душа које битишу овде увећава тринаест цркава у самом селу и манастир Зочиште где редовно налазе окрепљење. Саздани су тако да и даље никога не мрзе, никога не оптужују нити проклињу. Све су препустили небеској правди.

Песникиња, живи у Грачаници

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ