Велики долар у малим Антилима

Док свуда на свету незадрживо пада, новчаница „пропадајуће империје” узлеће у нафтоносној Венецуели иако Уго Чавес одавно предвиђа њен дефинитивни крах. По званичном курсу долар вреди 2,15 боливара, али да би се у Венецуели купио мора се за њега издвојити двоструко више 4,6 боливара. Није то једина иронија у земљи чији је вођа прогласио убрзање пута у револуционарни социјализам, и где се, како је и сам замерио, амерички виски точи на сваком ћошку, док се по млеко путује у суседну Колумбију. Срећом, довитљиви Венецуеланци проналазе лек за сваку, па и ову револуционарну бољку.

Зелена трансверзала води до суседних Холандских Антила, где по разрађеној шеми, путници могу да остваре оно што је прокламовано као званични курс у њиховој домовини. У главном граду острва Кирасао, Вилемстаду, у пешачкој улици Колумбуштрат, налази се хотел „Сан Марко”. У лобију пуном дима, „туристи из Венецуеле” су најбројнији. Нису, као што то чине бледолики Холанђани, дошли да се огреју на карипском песку и избрчкају у плавим таласима јер у мору, плажама, коктелима, и музици не оскудева ни њихова Венецуела. Са кредитном картицом изданом у Венецуели, они по званичном курсу подижу доларе, који у њиховој земљи вреде двоструко више.

Рачун и дијалектика

Бизнис на Кирасаоу цвета као никада до сада. Од када је због несигурности око Чавесовог референдума (прошле године у децембру) за убрзавање социјализма црни курс долара додатно скочио, Венецуеланци су постали најчешћи гости Холандских Антила.

У тој шеми са пластичном картицом учествују трговци Холандских Антила, чиновници боливарске Венецуеле, „туристи са картицама венецуеланске банке” и посредници. У настојању да спречи одлив девиза, Каракас је увео годишњи лимит од пет хиљада долара, колико сваки поседник домаће картице може да потроши у иностранству. То је 10.750 боливара по званичном курсу или двадесет две хиљаде петстотина боливара по уличној вредности. Јаз се лако премошћује у Кирасаоу. На главној улици, названој по морепловцу који је открио Америку, много је трговаца који знају за венецуеланску шему. Они ће туристи из суседства на његову картицу исплатити четири хиљаде долара. Венецуеланску банку ће дужити на пет хиљада. Преосталу хиљадарку деле посредник и трговац. Кад се врати у своју земљу са четири хиљаде долара, путник уплаћује десет хиљада седамсто педесет боливара у банку, да подмири свој дуг од пет хиљада долара. Од оне четири хиљаде долара остаје му још више од хиљадарке у чврстој валути. Уколико их неко пита где су били и шта су радили на карипском рајском острву, они у џепу имају спремну признаницу, на неки скуп компјутер или коцкањеу локалном казину. И ово је нека врста коцкања: за опстанак и профит оних који не би да постану сламка у вихору револуционарних промена.

За црне дане или црни курс

Шта ће човек урадити са својим профитом стеченим у туризму на рајском острву, то зависи од предузимачког талента сваког понаособ. Неко доларе чува у сламарици као заштиту за црне дане који се у Латинској Америци увек са страхом ишчекују. Други су решили да новац изврте. Доларе продају по цени црног, а набављају их поново по „карипском” курсу. Најбоље пролазе посредници. Они који захваљујући документима имају боравиште и на Антилима и на континенту. Један од њих признао је страном новинару да је само у децембру од бизниса са картицама остварио профит од 300.000 долара.

Туристички биро на Кирасаоу такође бележи рекордну попуну капацитета. Посета из Венецуеле утростручена је у 2007. Додатни чартери из мањих градова увек су препуни. Карте су распродате месецима унапред. Кад путници из Венецуеле стигну на аеродром, око њих се сјате гомиле посредника који их вуку на своју страну код свог трговца. Понуда је толика да је посредничка уградња са 20 пала на 15 одсто. Цена барела нафте прескочила је границу снова од сто долара, Венецуела извози највећи део свога блага у САД. Но, и поред обиља зелембаћа, он у земљи натопљеној нафтом има већу вредност него било где другде у свету. Упркос прогнозама да је америчка империја пред пропадањем. У то име на Кирасаоу се испијају тропски коктели – и плаћају се…доларима.