Обичаји одржали народ

Требиње – Петнаестак километара од Требиња, подно Глумине, Петрине и Баљака, уз десну обалу, великом браном, укроћене Требишњице – Дубочани. Село Анђелића, Мулина, Чучковића и Јанковића из кога је, за протеклих година и, углавном, тешког вакта, у свет отишло више од тристотине, данас доктора инжењера, стоматолога, економиста, високих официра и политичких функционера. Село у коме је данас остало педесетак душа и живота који буди наду да би ускоро и у Дубочанима, могло бити боље.

Краљевина Југославије је 1936. године завела кулук како би се изградио макадамски пут до овог села. Пре тридесетак година, тај пут је и асфалтиран... И струја је у Дубочане дошла пре него ли у много већа места. Још далеке педесет и седме.

„У условима борбе за опстанак,усуђујем се рећи да су обичаји одржали народ”, пише јеромонах Леонтије Нинковић у монографији овог села додајући како су „кумства, венчања, крштења, крсне славе, међусобна пријатељска повезаност и испомагање овде одржали живот”.

Остаци жардина и омеђина говоре да су Дубочани, некада давно, били виногорје и велика житница. Били су они увек место у коме се са земље, која је мало када издала, могло живети и то и боље и лакше него ли, на пример, тамо преко Требишњице у суседној Црној Гори.

У центру Дубочана, скоро век и по, времену и недобру одолева храм Вазнесења Христовог. Половином деветнаестог века био је порушен да би га сељани 1863. обновили. У књигама пише како је, због њиховог сиромаштва,богомоља „сволтана сигом и тврдим каменом”, била „смањена за четвртину дуљине и исто толико у ширину”. Због честих ратова богомоља је, да би се сачувала, била и земљом затрпавана.

Уз цркву су гробови Анђелића, Мулина, Чучковића и Јанковића. На надгробним обележјима су и крстови и петокраке. Често заједно. У месном гробљу је и крст, алиса уклесаним полумесецом и звездом.

– Неком Турчину било је дозвољено да се покопа у православном гробљу, али под условом да на крсту уклеше полумесец и звезду. Он је то и урадио, преноси Анђелић причу коју је чуо од својих предака.

У Дубочанима се и данас сећају времена када је овде, са колена на колено, преношена крвна освета. Стигла је у овај крај преко Требишњице. Отуд из Црне Горе.

– Почело је када су Пејовићи прешли у Дубочане и „закували” са Анђелићима. Крв је текла све до седамнаесте жртве када су се племена помирила. После тога су чак и кумовали једни другима, а почели су се међу собом и узимати. Прво је нека Анђелићева отишла за Пејовића... Секире су се, на срећу, покопале, смеје се Радослав.

Прва српска школа и то у склопу манастира Добрићева, у Дубочанима је отворена 1891. године. Учитељи у њој били су ученији свештеници... У Дубочанима је касније, 1932. године отворена и нова школа. Била јеу кући Луке Мулине коју је подигао његов син Душан. За њу је слао паре из Ванкувера у Канади, гдје је печалбарио.

Причали би у Дубочанима и о Љубовој лози. Кажу да је стара више одсто двадесет година. Надалеко је нема старије. За давних времена старина Љубо Мулина, солунски добровољац, под лозом би причао о војевању. Причао би и о цурама и јунаштву без кога се пред њих ни у Дубочанима, није могло изаћи.

Уз ову је и прича о безброј чатрња. Посебно о две међу њима. У Дубочанима је био неки Видак Зечевић, јединац у мајке, кога су одвели у јаничаре. Наков много година, турски освајачи појавише се и у Дубочанима. Предводио их јеЗаим-паша. Када је Заима угледала једна сеоска лепотица почела је да плаче говорећи како и она има брата у царској војсци. Испоставило се да је Заим-паша њен брат. Настао је тада плачи грљење брата и сестре. Заим јеу знак захвалности у Дрпама и Капавици саградио две чатрње које се и данас користе и које народ зове Заимоваче...

У Дубочанима данас неко ново време. Ту су беле куполе пластеника Драгише Чучковића. Четири пута у години у њима убира род...Ту је три стотине кошница Милоша Кажовића и мед кога извози у земље Европске уније. У Требишњици рибњак Веље Буђена из кога целокупна производња одлази купцима у Београд.

– Из мојих Дубочана нигде нећу. Можете мене из села отерати, али село из мене никада нећете, поносно ће на крају Радован Анђелић.