Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Упознају Европу с врећом на леђима

У оквиру пројекта „Путујемо у Европу” 120 најбољих студената из Србије и региона кренуло на путовање дуго 22 дана
Упознају Европу с врећом на леђима
Део сту­де­на­та ис­пред Бран­ден­бур­шке ка­пи­је (Фо­то лич­на ар­хи­ва)

Од нашег специјалног извештача
Берлин – Африч­ки кварт, Ве­динг или ста­ри аеро­дром „Тем­пел­хоф” те­шко да су тач­ке на ма­пи не­мач­ке пре­сто­ни­це ко­је би ту­ри­ста обе­ле­жио као оба­ве­зне за оби­ла­зак. По ки­шном и хлад­њи­ка­вом јул­ском да­ну то ве­ро­ват­но не би био пр­ви из­бор ни за 120 нај­бо­љих сту­де­на­та из Ср­би­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Цр­не Го­ре, Ма­ке­до­ни­је и Ал­ба­ни­је, да у Бер­ли­ну, пр­вој њи­хо­вој ста­ни­ци у окви­ру про­јек­та „Пу­ту­је­мо у Евро­пу”, ни­су има­ли пе­то­ча­сов­ни ис­тра­жи­вач­ки за­да­так лу­ка­во на­зван „Ло­кал­ни хе­ро­ји”.

– Хо­ће­мо ли оби­ла­зи­ти не­ке зна­ме­ни­то­сти и ин­сти­ту­ци­је? – до­шап­та­ва­ли су се ака­дем­ци с Бал­ка­на док су на спи­ско­ви­ма у хо­лу хо­сте­ла пре­тра­жи­ва­ли у ко­ју су гру­пу рас­по­ре­ђе­ни.

Из Ср­би­је до са­да пу­то­ва­ло 1.460 сту­де­на­та
Про­је­кат „Пу­ту­је­мо у Евро­пу” по­кре­нут је пре 12 го­ди­на. У пр­вим го­ди­на­ма основ­ни кри­те­ри­ју­ми за из­бор би­ли су да кан­ди­да­ти ни­су мно­го пу­то­ва­ли и да има­ју ви­сок про­сек, а он­да је као кри­те­ри­јум уба­чен и со­ци­јал­ни ста­тус. До са­да је из Ср­би­је у окви­ру про­јек­та пу­то­ва­ло 1.460 ака­де­ма­ца. 

Вр­ло бр­зо су схва­ти­ли да су хе­ро­ји упра­во ис­пред њих, да су то ло­кал­ни ак­ти­ви­сти ко­ји ће их упу­ти­ти у ма­ње по­зна­те, али јед­на­ко за­ни­мљи­ве де­ло­ве Бер­ли­на. Ви­со­ко­школ­ци из Ср­би­је и ре­ги­о­на ко­ји су за пу­то­ва­ње по Ста­ром кон­ти­нен­ту иза­бра­ни на кон­кур­су Европ­ског по­кре­та, Бал­кан­ског фон­да за де­мо­кра­ти­ју и Фон­да­ци­је „Ро­берт Бош” от­кри­ва­ли су хип­стер­ски Бер­лин, ко­ло­ни­јал­ну про­шлост Не­мач­ке, али и ку­ли­нар­ску ра­зно­вр­сност раз­ли­чи­тих де­ло­ва ње­ног глав­ног гра­да.

Ми смо се при­кљу­чи­ли гру­пи чи­ји је пред­вод­ник био Ха­фид Сха­иб, ко­ји нео­до­љи­во под­се­ћа на чу­ве­ног ре­ге му­зи­ча­ра Бо­ба Мар­ли­ја. Бер­лин­ски Мар­ли, по­ре­клом Ли­би­јац, сту­ден­те са Бал­ка­на при­ву­као је при­чом о ини­ци­ја­ти­ви „Из­бе­гли­це до­бро­до­шле”, у окви­ру ко­је он и ње­го­ве ко­ле­ге љу­ди­ма из кри­зних под­руч­ја по­ма­жу да што пре на­ђу сме­штај код ло­кал­ног ста­нов­ни­штва и та­ко се бр­же ин­те­гри­шу.

– Има­ла сам го­ми­лу пи­та­ња о ово­ме, али због дру­гих ко­ле­га ни­сам же­ле­ла да од­у­зи­мам вре­ме, па сам ре­ши­ла да с во­ђом на­шег ти­ма по­при­чам у то­ку па­у­за. Ле­по је гле­да­ти кла­сич­на ту­ри­стич­ка ме­ста, али је мно­го бо­ље кад има­мо при­ли­ку да чу­је­мо ова­кве при­че – от­кри­ла је Је­ле­на Ива­но­вић, сту­дент­ки­ња бе­о­град­ског Ар­хи­тек­тон­ског фа­кул­те­та.

Као и прет­ход­них го­ди­на, циљ овог тро­днев­ног дру­же­ња 50 сту­де­на­та из Ср­би­је и још 70 из ре­ги­о­на ни­је био са­мо упо­зна­ва­ње с на­сле­ђем Бер­ли­на, већ и њи­хо­во ме­ђу­соб­но упо­зна­ва­ње. При­ре­ђе­не су и ра­ди­о­ни­це на ко­ји­ма су се сту­ден­ти по­ме­ша­ли по го­ди­на­ма, фа­кул­те­ти­ма, ин­те­ре­со­ва­њи­ма…

– Нај­за­ни­мљи­ви­ји део био ми је кад су нас по­сла­ли на ули­це ка­ко би­смо се упо­зна­ли с ло­кал­ном ста­нов­ни­штвом и раз­ме­ни­ли не­ке сит­ни­це с њи­ма. На ме­не је ути­сак оста­ви­ла же­на с пи­ја­це ко­ја је ре­кла да по­др­жа­ва раз­ли­чи­тост, да је њен муж Ли­ба­нац и да тре­ба да на­ста­ви­мо да се умре­жа­ва­мо – на­ве­ла је Ди­ја­на Гра­мић, сту­дент­ки­ња ту­ри­зма на но­во­сад­ском При­род­но-ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту.

Сту­ден­ти су има­ли и до­ста сло­бод­ног вре­ме­на у Бер­ли­ну, па су мо­гли да оби­ђу и де­ло­ве гра­да по свом из­бо­ру. Али, не­ки су за­па­ли и у „не­во­ље”.

У во­зу као на екс­кур­зи­ји
„Љу­ди, баш сте су­пер, а ја се бо­јао да ћу би­ти с го­ми­лом штре­бе­ра”, искре­но се у јед­ном тре­нут­ку оте­ло јед­ном од сту­де­на­та у во­зу ко­ји је од Бе­о­гра­да до Бер­ли­на кр­ста­рио 21 сат. Ути­сак и ни­је мо­гао да бу­де дру­га­чи­ји, јер је цео је­дан ва­гон био ре­зер­ви­сан са­мо за ака­дем­це ко­ји су бр­зо на­пра­ви­ли „шти­мунг” по свом уку­су – као на екс­кур­зи­ји.Је­ди­ни про­блем био је што је део њих на­са­ма­рио не­зна­ни пут­ник ко­ји им је из­ву­као део џе­пар­ца, при­чом да му тре­ба но­вац за кар­ту и да ће им на на­ред­ној ста­ни­ци па­ре вра­ти­ти ње­гов отац.

– Дру­га­ри­ца и ја смо у јед­ном тр­жном цен­тру оти­шле до то­а­ле­та. Ка­ко се та­мо пла­ћао улаз, тре­ба­ло је да уба­ци­мо нов­чић у ауто­мат. Ја сам без про­бле­ма про­шла, али она не. Кад је ви­де­ла да ауто­мат не функ­ци­о­ни­ше, про­ву­кла се ис­под рам­пе, али он­да су по­че­ли да бру­је алар­ми. Ми­сли­ли смо да ће је ухва­ти­ти обез­бе­ђе­ње, али она се сна­шла и ус­пе­ла да уђе – уз смех је пр­ве до­го­дов­шти­не с пу­то­ва­ња пре­при­ча­ва­ла Ања Кор­дић, сту­дент­ки­ња еко­но­ми­је из Са­ра­је­ва.

Ка­ко се по­сле Бер­ли­на пу­те­ви 120 ви­со­ко­шко­ла­ца ра­зи­ла­зе због раз­ли­чи­то ис­пла­ни­ра­них мар­шру­та, ја­сно је да ће им сна­ла­жљи­вост и те ка­ко би­ти по­треб­на, иако су до­би­ли џе­па­рац, ин­тер­рејл во­зну кар­ту на 22 да­на и оси­гу­ра­ње. Али ни­шта ни­су пре­пу­сти­ли слу­ча­ју. На­о­ру­жа­ли су се вре­ћа­ма за спа­ва­ње, ка­ба­ни­ца­ма, хра­ном. Део њих јеф­ти­ни­је пре­но­ћи­ште тра­жи­ће пре­ко апли­ка­ци­ја, спа­ва­ће и на пла­жа­ма и же­ле­знич­ким ста­ни­ца­ма, а не­ки ће ко­ри­сти­ти и ка­уч-сур­финг, услу­гу у окви­ру ко­је љу­ди ну­де бес­плат­но пре­но­ћи­ште, али у дру­гим гра­до­ви­ма и са­ми ко­ри­сте ту мо­гућ­ност.

– Што се хра­не ти­че, мар­ке­ти и ло­кал­не пи­ја­це су нај­бо­љи из­бор, по­го­то­ву што ће­мо мо­ћи да ку­ва­мо за­јед­но и да се и на тај на­чин још ви­ше збли­жи­мо – ука­зао је Бо­јан Ра­ди­шић, сту­дент сли­кар­ства са бе­о­град­ског Фа­кул­те­та при­ме­ње­них умет­но­сти.

Сту­ден­ти су обез­бе­ди­ли и до­дат­ни но­вац од ро­ди­те­ља и спон­зо­ра, али ако па­ра за­фа­ли, и за то већ по­сто­је пла­но­ви. По­је­ди­ни ће раз­ме­њи­ва­ти ства­ри, дру­ги ће ску­пља­ти ли­мен­ке, а не­ки ће мо­жда при­вре­ме­но по­ста­ти и улич­ни за­ба­вља­чи, као Ди­ја­на Гра­мић и ње­на дру­жи­на ко­ја ће, за раз­ли­ку од ве­ћи­не, оби­ћи Скан­ди­на­ви­ју.

Дан­ска пре­сто­ни­ца би­ла је пр­ва же­ља и Је­ле­ни Ива­но­вић, али, ка­ко ка­же, остат­ку гру­пе с ко­јом се ве­ћи део ње­не ру­те по­кла­па (Хо­лан­ди­ја, Бел­ги­ја, Фран­цу­ска, Шпа­ни­ја) то ни­је би­ло у пла­ну.

– По­сле Шпа­ни­је ћу се ипак одво­ји­ти јер же­лим у Пор­ту­га­ли­ју, а та­мо имам при­ја­те­ље – до­да­је Је­ле­на. 

Бо­јан је, ка­ко би се бо­ље упо­знао с јед­ним од нај­мно­го­људ­ни­јих гра­до­ва Евро­пе, у Бер­ли­ну остао још не­ко­ли­ко да­на. А он­да Ам­стер­дам, Че­шка, Пољ­ска...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bane
To je prava prica

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.