Упознају Европу с врећом на леђима
Од нашег специјалног извештача
Берлин – Афрички кварт, Вединг или стари аеродром „Темпелхоф” тешко да су тачке на мапи немачке престонице које би туриста обележио као обавезне за обилазак. По кишном и хладњикавом јулском дану то вероватно не би био први избор ни за 120 најбољих студената из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Албаније, да у Берлину, првој њиховој станици у оквиру пројекта „Путујемо у Европу”, нису имали петочасовни истраживачки задатак лукаво назван „Локални хероји”.
– Хоћемо ли обилазити неке знаменитости и институције? – дошаптавали су се академци с Балкана док су на списковима у холу хостела претраживали у коју су групу распоређени.
Врло брзо су схватили да су хероји управо испред њих, да су то локални активисти који ће их упутити у мање познате, али једнако занимљиве делове Берлина. Високошколци из Србије и региона који су за путовање по Старом континенту изабрани на конкурсу Европског покрета, Балканског фонда за демократију и Фондације „Роберт Бош” откривали су хипстерски Берлин, колонијалну прошлост Немачке, али и кулинарску разноврсност различитих делова њеног главног града.
Ми смо се прикључили групи чији је предводник био Хафид Схаиб, који неодољиво подсећа на чувеног реге музичара Боба Марлија. Берлински Марли, пореклом Либијац, студенте са Балкана привукао је причом о иницијативи „Избеглице добродошле”, у оквиру које он и његове колеге људима из кризних подручја помажу да што пре нађу смештај код локалног становништва и тако се брже интегришу.
– Имала сам гомилу питања о овоме, али због других колега нисам желела да одузимам време, па сам решила да с вођом нашег тима попричам у току пауза. Лепо је гледати класична туристичка места, али је много боље кад имамо прилику да чујемо овакве приче – открила је Јелена Ивановић, студенткиња београдског Архитектонског факултета.
Као и претходних година, циљ овог тродневног дружења 50 студената из Србије и још 70 из региона није био само упознавање с наслеђем Берлина, већ и њихово међусобно упознавање. Приређене су и радионице на којима су се студенти помешали по годинама, факултетима, интересовањима…
– Најзанимљивији део био ми је кад су нас послали на улице како бисмо се упознали с локалном становништвом и разменили неке ситнице с њима. На мене је утисак оставила жена с пијаце која је рекла да подржава различитост, да је њен муж Либанац и да треба да наставимо да се умрежавамо – навела је Дијана Грамић, студенткиња туризма на новосадском Природно-математичком факултету.
Студенти су имали и доста слободног времена у Берлину, па су могли да обиђу и делове града по свом избору. Али, неки су запали и у „невоље”.
– Другарица и ја смо у једном тржном центру отишле до тоалета. Како се тамо плаћао улаз, требало је да убацимо новчић у аутомат. Ја сам без проблема прошла, али она не. Кад је видела да аутомат не функционише, провукла се испод рампе, али онда су почели да брује аларми. Мислили смо да ће је ухватити обезбеђење, али она се снашла и успела да уђе – уз смех је прве догодовштине с путовања препричавала Ања Кордић, студенткиња економије из Сарајева.
Како се после Берлина путеви 120 високошколаца разилазе због различито испланираних маршрута, јасно је да ће им сналажљивост и те како бити потребна, иако су добили џепарац, интеррејл возну карту на 22 дана и осигурање. Али ништа нису препустили случају. Наоружали су се врећама за спавање, кабаницама, храном. Део њих јефтиније преноћиште тражиће преко апликација, спаваће и на плажама и железничким станицама, а неки ће користити и кауч-сурфинг, услугу у оквиру које људи нуде бесплатно преноћиште, али у другим градовима и сами користе ту могућност.
– Што се хране тиче, маркети и локалне пијаце су најбољи избор, поготову што ћемо моћи да кувамо заједно и да се и на тај начин још више зближимо – указао је Бојан Радишић, студент сликарства са београдског Факултета примењених уметности.
Студенти су обезбедили и додатни новац од родитеља и спонзора, али ако пара зафали, и за то већ постоје планови. Поједини ће размењивати ствари, други ће скупљати лименке, а неки ће можда привремено постати и улични забављачи, као Дијана Грамић и њена дружина која ће, за разлику од већине, обићи Скандинавију.
Данска престоница била је прва жеља и Јелени Ивановић, али, како каже, остатку групе с којом се већи део њене руте поклапа (Холандија, Белгија, Француска, Шпанија) то није било у плану.
– После Шпаније ћу се ипак одвојити јер желим у Португалију, а тамо имам пријатеље – додаје Јелена.
Бојан је, како би се боље упознао с једним од најмногољуднијих градова Европе, у Берлину остао још неколико дана. А онда Амстердам, Чешка, Пољска...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


